Skidanje sala sa butina, zadnjice i na nogama jeste nešto što mnogim pripadnicama lepšeg pola stvara ogromne probleme. Ako ste smršali ne znači da ste i skinuli salo sa pomenutih delova tela.

Da bi se skinulo salo, zategla zadnjica, noge i butine moraju se raditi vežbe. Ako želite da bikini sezonu dočekate spremni i zategnuti, bacite se odmah na vežbanje. Ukoliko želite da vaše vežbe budu što efikasnije poželjno je malo i korigovati ishranu.

Spremite se za učvršćivanje unutrašnje strane butina, zadnjice i stomaka .

Ishrana tokom vežbanja

Nije neophodno koristiti neke određene diijete ili drastično korigovati ishranu, ako ste rešili da se malo zategnete. Međutim, ako želite da vam efekat bude bolji i da što brže dođete do dobrih rezultata, poželjno je da u periodu vežbanja pripazite šta jedete.

Za početak, trudite se da pijete što više tečnosti, a najbolje je da to bude samo obična voda. Gledajte da to ne bude ispod propisane dve litre dnevno. Mnogima prosto i ne pada na pamet da piju vodu, zato napunite flašicu i ispijajte s vremena na vreme, čak i kada niste žedni.

Tu je i ono staro dobro pravilo – izbaciti hleb i slatkiše. Ili ih bar smanjiti što više možete. Nije problem da se ponekad častite štanglicom čokolade, a umesto belog hleba pokušajte da u ishranu ubacite tost hleb ili bruskete.

U ishranu, takođe ubacite što više voća i kuvana jela, a izbegavajte, maksimalno, brzu, tešku i začinjenu hranu. Prosurfujte malo internetom, iznenadićete se kakva se sve ukusna i zdrava jela mogu spremiti na vodi. Pokušajte da vaša ishrana bude što manje kalorična i masna.

Naravno, možete praktikovati i neku dijetu, po sopstvenoj želji. Međutim dijete, kao što smo već pomenuli, nisu neophodne. Izuzetak je recimo ako treba da skinete neku veliku kilažu, onda bi valjalo da praktikujete određenu dijetu.

Što se recepta za dijetu tiče, sami pronađite šta vam odgovara, ali ćemo vas posavetovati, da vodite računa da vam ishrana bude što raznovrsnija ( nemojte jesti samo jednu vrstu hrane, već gledajte da izbor namernica bude raznolik ), jedite dosta žitarica, dosta voća i povrća, itd.

Nije potrebno ići na dijete tokom vežbanja, ali je poželjno korigovati ishranu i piti što više vode.

Predlog za dijetu

Ako vam treba bilo kakav predlog, mi predlažemo takozvanu Citrus dijetu. Ovaj način ishrane praktikuju osobe, koje moraju da izgube što više kilograma zbog predstojećih operacija, što znači da ćete, uz malo truda i volje, izgubiti značajnu kilažu u kratkom periodu, a da vam pri tom zdravlje ne bude narušeno, čak iako ste malo osetljiviji po pitanju imuniteta.

Tokom ove dijete alkohol je strogo zabranjeno konzumirati, a namernice uzimajte po tačno određenom redosledu. Poželjno je da je praktikujete oko petnaest dana.

Jelovnik koji je istaknut, napravljen je za pet dana. Nakon tih pet dana, krećete nanovo, iz početka, sve dok ne istekne petnaest dana, koliko je potrebno pridržavati se dijete.

Citurs dijeta u kombinaciji sa vežbanjem garantuje značajan gubitak kilograma

Citrus dijeta:

1. dan

Doručak:
– 1 pomorandža
– 1 dvopek
– 1 šolja čaja ili kafe bez šećera.

Ručak:
– 1 pomorandža,
– 1 kuvano jaje,
– kisela pavlaka

Večera:
– 2 paradajza,
– 2 kuvana jajeta,
– pola veze zelene salate (ili 1 krastavac)

2. dan

Doručak:
– 1 pomorandža
– 1 dvopek
– 1 šolja čaja ili kafe bez šećera.

Ručak:
– 1 pomorandža,
– 1 jaje,
– 1 kisela pavlaka,
– 2 dvopeka

Večera:
– 125 grama mlevene junetine,
– 1 paradajz,
– 1 pomorandža,
– 1 dvopek,
– 1 šolja čaja ili kafe

3. dan

Doručak:
– 1 pomorandža
– 1 dvopek
– 1 šolja čaja ili kafe bez šećera.

Ručak:
– 1 pomorandža,
– 1 kuvano jaje,
– 1 kisela pavlaka,
– 1 veza salate (ili 2 krastavca),
– napici bez šećera

Večera:
– 125 grama mlevenog mesa,
– 1 pomorandža,
– 1 dvopek,
– 1 šolja kafe ili čaja

4. dan

Doručak:
– 1 pomorandža
– 1 dvopek
– 1 šolja čaja ili kafe bez šećera.

Ručak:
– 125 grama kravljeg sira,
– 1 paradajz
– 1 dvopek

Večera:
– 125 grama mlevenog mesa,
– 2 paradajza,
– 1 jabuka,
– 1 dvopek

5. dan

Doručak:
– 1 pomorandža
– 1 dvopek
– 1 šolja čaja ili kafe bez šećera.

Ručak:
– 200 grama kuvanog mesa ili ribe,
– 1 paradajz,
– 1 dvopek

Večera:
– 1/2 kg kuvanog povrća (šargarepa, grašak, krompir … ),
– 1 jaje,
– 1 paradajz

Najbolje vežbe za skidanje sala sa butina i zadnjice

Učvršćivanje zadnjice i unutrašnje strane butina uz pomoć trčanja

Opet naglašavamo, dijeta nije dovoljna da bi se telo zateglo. Potrebna je i fizička aktivnost. Za učvršćivanje butina, naročito unutrašnje strane butina, kao i za učvršćivanje zadnjice, prvenstveno predlažemo trčanje. Trčanje je majka svih sportova, i pomaže u korigovanju svih delova tela.

Nije vam potrebno ništa osim trenerke i patika. Nije potrebno ni plaćati članarine u teretani, niti da imate određene sprave, treba vam samo jak karakter.

U početku je dovoljno da odvajate nekih desetak minuta za trčanje, dok ne steknete kondiciju, pa recimo, jednom nedeljno, pojačavajte trening. Gledajte da vam treninzi u početku budu što ćešći, kako bi ste zadržali stečenu kondiciju. Već nakon mesec dana redovnog trčanja videćete rezultate.

Nema potrebe da se forsirate previše i da istrčite čitavu rutu koju ste zadali sebi. Kada se umorite malo pešačite, pa nastavite ponovo sa trčanjem. Vremenom će vam biti sve lakše, i nakon treninga osetićete zadovoljstvo samim sobom.

I trčanjem možete istopiti salo i zategnuti telo.

Vežbe za žene – istopite salo na nogama, zadnjici i stomaku kod kuće?

Nema veze ako vam se ne trči i ako vam je mrsko da izlazite iz svog doma radi treninga. Postoji čitav niz vežbi koje možete raditi i kod kuće. Za vežbe vam je potrebno po par minuta dnevno, malo ćete se pomučiti, ali već nakon trideset dana bićete zadovoljni postignutim rezultatima.

Za početak da se malo zagrejemo: spojite dlanove, kao da se molite. Zauzmite polučučanj, i krećite se u par navrata gore – dole. Noge su vam sastavljene.

Nastavite u istom ritmu, s tim što ćete sada pomerati jednu nogu. Pomerite je u stranu a potom vratite na mesto. I dalje ste u polučučnju i krećete se gore – dole, samo se jedna noga pomera levo i desno, odnosno pomerite je u stranu i vratite na mesto. To učinite tridesetak puta. Sledeća vežba: istom nogom učinite šut visoko u vazduhu, pa je spustite na tlo, ali tako da vam noge budu raširene i da tlo dotaknete samo prstima. Dlanovi su i dalje sve vreme spojeni .

Sada je trenutak kada prvi put razdvajate dlanove. Pri skoku zabacite ruke iza sebe, skačite oko petnaest sekundi.

Ako ste rešili da smanjite salo, najbitnije je ostati uporan i vežbati svakodnevno.

Vratite se u početni položaj, dakle polučučanj, dlanovi sklopljeni. Nanovo se krećite gore – dole, i tako, od prilike pola minuta. Sada drugu nogu pomerate u stranu i vraćate je u prvobitni položaj. Pri tom se još uvek krećete gore dole. Nakon trideset sekundi, radite šut u vazduh. Znači sve što ste radili sa drugom nogom sada ponavljate. Nakon vežbe slede ponovo skokovi u vis, jer je to neki vid relaksacije nakon napornih vežbi. Zapamtite, jeste teško, ali da bi ste butine i zadnjicu doveli do perfekcije, mora malo i da boli.

Skokovi u vis mogu trajati oko petnaest sekundi, pa momentalno pređite na drugu vežbu. Ruke na kukove, a noge se pomeraju unazad, i to desna noga na levu stranu, a leva na desnu. I jednu i drugu nogu zabacite što više možete iza sebe, i spuštajte se do polučučnja. Koleno spustite skoro do poda.

Vraćamo se skokovima. Raširite noge, malo se spustite, a zatim poskočite tako da u doskoku sastavite stopala. Ponovo skočite, razdvojte noge, spustite se, pa opet sastavite noge i spustite se negde do polučučnja. Sve ovo radite lagano, ali bez pauze. Između koraka ne sme biti zadržavanja.

Vežbe iz teksta, možete pogledati na priloženom video zapisu.

Cervikalni bris radi mikrobiolog a se uzima iz cervikalnog kanala, kako bi se utvrdilo prisustvo odredjenih mikroorganizama. Ako laboratorija izoluje nepožejne mikroorganizme, kao što su neke bakterije ili gljivice, lečenje nastavlja ginekolog.

Kada se uzima bris? Bris se inače uzima po potrebi a i rutinski u trudnoći. Takodje, cervikalni bris je potrebno analizirati i pre nekih ginekoloških intervencija kao što su odredjene operacije, carski rez, stavljanje spirale…

Uzimanje cervikalnog brisa je bezbolna procedura.

Cervikalni brisevi mogu da otkriju i sledeće polno prenosive bolesti i njihove uzročnike:

Neisseria gonorrhoeae, Gardnerella vaginalis, Trichomonas vaginalis, Herpes simplex, Candida albicans, Treponema pallidum.

Kako se uzima cervikalni bris?

Ginekolog uz pomoć spekuluma, sterilnim štapićem uzima bris sluzi sa cerviksa. Nekada se dobijeni izorak direktno nanosi na staklo i stavlja na analizu pod mikroskop dok postoji i metoda bojenja, kako bi se na primer utvrdilo prisustvo trihomonas vaginalis.

Cervikalni bris se može staviti u sterilnu epruvetu, a u laboratoriji se posebnom tehnikom uz primenu ugljendioksida rade analize na hlamidiju, (bakterija Chlamydia trachomatis) i odredjuje da li u brisu ima mikroorganizama kao što su Ešerihija coli, mikoplazma i ureaplazma. Sličnim metodama, radi se i identifikovanje humanih papiloma virusa.

Hlamdija u cervikalnom brisu tokom trudnoće

Hlamidija je druga po učestalosti polno prenosiva bolest u našoj zemlji, posle kondiloma. Prisustvo hlamidije u brisu za vreme trudnoće znatno povećava mogućnost za nastanak infekcije vodenjaka odnosno amniona i plodove vode, a sve to može uzrokovati prevremeno pucanje vodenjaka i prevremeni porodjaj. Neke studije su direktno povezale su hlamidiju sa pobačajem, dok druge  nisu došle do takvog zaključka.

Infekcija hlamidijom, takodje uvećava rizik od zaraze HIV-om, ako se desi kontakt sa njim, rizik od infekcije materice nakon porodjaja, rizik od dobijanja nekih  drugih polnih bolesti, kao što su sifilis i gonoreja.

Infekcija hlamidijom tokom samog porođaja, može da se  prenese na novorođenče. Od 25 do  50 posto beba  će dobiti  konjuktivitis,između 5 i 20 procenata će dobiti upalu pluća, nekoliko nedelja ili meseci po porodjaju, kaže statistika. Pozitivno je to da i osim toga što ove infekcije mogu biti prilično opasne za bebe, pravovremeno lečenje antibioticima, mnogo pomaže i dovodi do pozitivnih efekata. Zaključak je da je poželjnije da se inficirana trudnica leči pre porodjaja, kako bi se sprečilo prenošenje hlamidije na bebu.

Mikoplazma u brisu

Mikoplazma je česta polna bolest, odnosno urinarna infekcija nastala usled prisustva mirkoorganizama koji nastanjuju uretru ili neki deo reproduktivnog sistema. Mikoplazma je zapravo  grupa bakterija sa  više od 70 različitih vrsta medju kojima su najučestalije:  Mycoplasma hominis, Mycoplasma pneumoniae zatim Mycoplasma genitalium i Ureaplasma ureticulum.

Simptoma ove infekcije obično nema ali s vremenom, zbog uvećavanja njihovog broja, i pada imunog sistema, mikoplazma može da uzrokuje odredjene tipove infekcija.

Ureaplazma – simptomi i posledice

Genitalna ureaplazma je  vrsta mikroorganizama iz familije mikoplazmi i uzrok je nekih genitalnih infekcija, dok može da dovede i do neplodnosti muškaraca i žena.Ureaplazma ,kao i mikoplazma je bakterija  koja može da preživi i bez domaćina jer, za razliku od drugih bakterija –  ne poseduju ćelijski zid, već nastanjuju druge žive ćelije. Oko 70 odsto seksualno aktivnih ljudi suzapravo domaćini ureaplazme ili mikoplazme.

Preporuka je da se na ove bakterije testiraju žene koje imaju problem da ostanu trudne, žene kod kojih se ponavlja gubitak trudnoće, koje imaju bolove u maloj karlici ili simptome vaginalnih infekcija.

Ureaplazma može da dovede do pada imunološkog sistema a jasnim simptoma infekcije obično nema. U slučaju zdravog imuno – sistema, obično neće uzrokovati bolest. Medjutim, upravo nedostatak simptoma može da izazove neobazrivost i nebrigu, pa tako vremenom može doći do problema steriliteta, bolesti kanalića materice i ponavljanje spontanog pobačaja…

S druge strane,  za razliku od žena, kod muškaraca ovi mikroorganizmi mogu da uzrokuju manju pokretljivost spermatozoida. Dokazano je da se kod neplodnih muškaraca, ove bakterije zalepljuju za spermu i tako blokiraju oplodnju.

Ureaplazma i mikoplazma u drugom stanju

Iskustva kažu da se ureaplazma i mikoplazma hominis često povezuju sa infekcijama, rađanjem neživog fetusa, spontanim pobačajima, prevremenim porođajima…

Osnovna karakteristika ovih bakterija je da mogu da prodru u vodenjak za vreme drugog tromesečja. Naprimer, ureaplazma tokom trudnoće može da izazove horioamnionitis – odnosno zapaljenje membrane oko fetusa – horiona i amniona

Infekcija se može preneti na oko 40 posto novorodjenčadi koje je rodila žena koja je inficirana. Ureaplazma može i da inficirata pluća bebe tokom samog čina porođaja. Uzrok je takodje i nekih respiratornih problema kod bebe sa manjom telesnom težinom, kao i meningitisa.

Prva beba rodjena zahvaljujući vantelesnoj oplodnji je Luis Džoj. Danas, milioni žena koje su imale problem da postanu majke, korišćenjem ove metode, dobijaju potomstvo. Procenat uspešnosti je do 30 posto.

Vantelesna oplodnja je najpre stimulacija jajnika za proizvednju više jajnih ćelija koje se u određenom danu menstrualnog ciklusa, vade sa folikularnom tečnosti i oplodnja se onda vrši u spoljnim uslovima –  in vitro fertilizacija. Zatim se kao oplođena jajna ćelije ili embrion vraćaju u matericu.

Za izvodjenje ovakve oplodnje, uslov je zdrava materica i jajnici. Jajovodi nisu važni tokom procesa, a to je veoma važno kod žena koje ih nemaju usled ranijih operacija.

Donacija jajne ćelije ili spermatozoida je moguća kod vantelesne oplodnje u slučaju problema sa reproduktivnim zdravljem jednog partnera.

Kontraindikacije

Neke hronične bolesti, poput oboljenja bubrega, jetre ili pluća su relativna kontraindikacija za vantelesnu oplodnju  kod žene. S druge strane, u periodu od tri do šest meseci nakon preležanih virusnih ili bakterijskih bolesti kod muškarca, značajno se menja kvalitet i broj spermatozoida. Zato o svim takvim stanjima treba porazgovarati sa lekarom.

Postupak vantelesne oplodnje – faze

Prva faza je kontrolisana stumulacija jajnika. Kako bi se povećale šanse za začećem, propisuju se lekovi koji će pomoći da poraste više folikula i kako bi se dobilo više jajnih ćelija. Primenjuju se tablete klomifen citrata (Klomifen) i inhibitora aromataze (Femara) ili injekcije humanog menopauzalnog gonadotropina kao što su Merional, Menopura, Gonal-F ili Puregon.

Ovakva terapija mora biti individualna i zavisi od godina, konstitucije, hormonskog statusa, statusa jajnika… Nekada će možda biti moguće i da se proces obavi bez hormonske stimulacije.

Uz lekove za stimulaciju ovulacije obično se daju i lekovi Suprefact, Decapetyl ili Cetrotide koji  omogućavaju ujednačeniji rast folikula i kvalitetnije jajne ćelije, ali i sprečavaju prevremeno pucanje folikula. U nekim slučajevima, pre same procedure vantelesne oplodnje, lekar će preporučiti uzimanje kontraceptivnih pilula, kako bi se sprečilo stvaranje cista najajnicima i kako bi se oni pripremili za ceo postupak.

Sledi  praćenje razvoja jajnih ćelija uz ultrazvučne preglede, odredjivanje veličine folikula i nivoa hormona estradiola u krvi a sve kako bi se procenila zrelost jajnih ćelija i najbolji momenat  za prikupljanje jajnih ćelija.

Sledeća etapa je davanje injekcije humanog horionskog gonadotropina. To je hormon koji omogućava dozrevanje jajne ćelije i odvajanje od zida folikula. Obično su to injekcije Pregnyl ili Ovitrelle koje se daju  34 do 36 sati pre aspiracije.

Pikupljanje zrelih jajnih ćelija je intervencija koja zahteva da se primeni opšta intravenska ili lokalna anestezija. Dalje se kroz vaginu uvodi vrh igle do folikula i uzima tečnost iz njega sa jajnom ćelijom. Sadržaj se stavlja u epruvete i ide na procenu. Partneri pacijentkinja seme treba da daju dva sata pre uzimanja jajne ćelije a 2 do 4 dana pre toga je preporučljiva apstinencija.

Jajne ćejije koje su prikupljene drže se u posebne posudice sa hranljivim sadržajem dok se s druge strane u laboratoriji pripremaju najkvalitetniji spermatozoidi. Na kraju se u posude sa jajnom ćelijom dodaje  po oko 100 000 spermatozoida od kojih naravno tek jedan uspeva da uđe u jajnu ćeliju.

Mikrofertilizacija (mikrohirurška oplodnja)

Ova metoda oplodnje jajne ćelije vrši se direktnim ubacivanjem spermatozoida u jajnu ćeliju mikropipetom i uglavnom se koristi kod neplodnosti muškaraca, starijih žena ili kod parova kod kojih su spermatozoidi sprečeni da uđu u jajnu ćeliju.

Posebne posudice sa jajnom ćelijom koja je pomešana sa spermatozoidom  se potom drži u inkubatoru pod strogo kontrolisanim uslovima. Za 18 sati može se videti da li je metoda uspela i da li su primetne očekivane promene. Dan kasnije dešava se deoba oplođene jajne ćelije kada se može videti i zametak koji sadrži dve do 6 ćelija. Dalje sledi dogovor sa lekarom o vremenu kada će se obaviti embriotransfer koji se može planirati već drugog dana, ili koji dan posle kada su embrioni u fazi blastociste.

Embriotransfer je zapravo unošenje embriona u šupljinu materice uz pomoć katetera. Postupak je kratak i ne boli.

Mogućnost zamrzavanja embriona

Hormonska stimulacija ovulacije i čitav proces vantelesne oplodnje povezani su sa većim brojem embriona ali je preporuka da se u matericu ne ubacuje više od 3 embriona jer postoji mogućnost  višeplodne trudnoće i rizika i komplikacija za majku i plod. Zato se preostali embrioni mogu zamrznuti a i da se, prema potrebama, u sledećem ciklusu, odmrznu i ubace u matericu. Embrioni se na ovakava način mogu čuvati i do pet godina.

Period posle embriotransfera

Nakon embriotransfera kreće terapija nadoknade hormona a to podrazumeva uglavnom tablete Utrogestana ili Dabrostona zatim gel Crinone ili injekcije Depo Progesterona. Kad se završi embriotransfer, preporučuje se mirovanje narednih nekoliko dana a potom se pacjentkinja postepeno može vratiti uobičajenim aktivnostima uz  uzdržavanje od seksulanih odnosa. Ako se jave problem kao što su bolovi, krvarenje, povišena temperatura, nadutost u stomaku i slično, morate se odmah javiti lekaru. O tome kakva se ishrana preporučuje kao i o tipu dozvoljenih fizičkih aktvnosti, treba se konsultovati sa lekarom.

Dve sedmice posle embriotransfera slede analize krvi i hormonski test na trudnoću.

Moguće komplikacije kod vantelesne oplodnje

Ovarijalna hiperstimulacija, povrede jajnika, materice ili krvnih sudova, krvarenje, infekcije, komplikacije usled anestezije, nastanak depresije, veliki stres, višeplodna ili vanmaterična trudnoća.

Dokumentacija

Za ulazak u proces vantelesne oplodnje, potrebna je obimna dokumentacija medju kojima su svi rezultati analiza i dijagnostike. I žena i muškarac moraju obaviti mikrobiloško ispitivanje, a žena i hormonsko ispitivanje, mikrobiologiju, test Papanikolau, kolposkopiju, ultrazvučni pregled…

Uspešnost postupka

Vantelesna oplodnja neće garantovano uspeti u 100 postotnom broju slučajeva. U nekoj od etapa ovog procesa može Vam biti savetovano odustajanje od daljeg postupka. Koji su to najčešći razlozi za prekidanje postupka?

• Nema očekivanog odgovora na terapiju ili je taj odgovor preteran,
• Cista na jajniku,
• Prevremena ovulacija
• u folikulima nema jajnih ćelija
• Izostanak oplodnje
• Nema deobe oplođene jajne ćelije

Naredni  pokušaj može se planirati i sprovesti na drugačiji način imajući u vidu faktor  koji je izrokovao odustajanje.

Vežbe za leđa mogu biti i opasne, jer se radi o delu tela gde je i kučma, naš stub zahvaljujući kome se krećemo. Pogrešno izvođenje vežbi može negativno uticati na kičmu, zato je potreban dodatni oprez.

Međutim, ukoliko se vežbe rade pravilno, mogu biti blagotvorne i za kičmu i za leđne mišiće. Samim tim postajemo jači i izdržljiviji. Vežbe za jačanje i oblikovanje leđa mogu se raditi na više načina, najednostavnije je izvoditi ih u teretani gde imate čitav niz sprava za vežbanje. Glavnu ulogu u definisanju leđnih mišića igraju tegovi, zgibovi, vežbe na lat mašini, ali i elastična traka.

Pošto su leđa podeljena u nekoliko polja, za svaku leđnu zonu rade se zasebne vežbe. Glavno je da odaberete adekvatne vežbe za gornji i adekvatne za donji deo leđa.

Vežbe za gornji i donji deo leđa

Za vežbe donjeg dela leđa potreban vam je dvoručni teg, odgovarajuće težine. Ako tek počinjete da vežbate, gledajte da vam teg ne bude pretežak i oprezno sa ovom vežbom jer možete povrediti kičmu. Dakle, stanite uspravno, noge malo raširite ( tako da budu u ravni sa ramenima ), a teg držite iza glave. Polako se savijajte, dok vam gornji deo tela ne bude u horizontalnom položaju. Dok se savijate, blago savijajte i kolena. Kada zauzmete odgovarajući položaj, glava treba da bude zabačena nazad. Leđa se ne smeju savijati.

Koje vežbe se rade za donji deo leđa

Vežbe za gornji deo leđa su jednostavnije. Gornji deo leđa možete definisati zgibovima, različitih vrsta. Od ostalih vežbi možemo preporučiti i jednoručno veslanje. Desnim kolenom i desnom rukom se naslonite na klupu ili neki sličan oslonac. U levu ruku uzmite manji teg, odnosno bućicu. Levu ruku zatim podignite sve dok vam predeo od ramena do lakata ne bude u horizontalnom položaju. Naizmenično podižite i spuštajte ruku nekoliko puta, a onda promenite stranu.

Vežbe sa bućicom za gornji deo leđa

Vežbe za definiciju leđnih mišića i razgibavanje sa elastičnim trakama

Ako kupujete opremu sa kojom želite da definišete leđne mišiće, predlažemo da vaš izbor bude elastična traka. Ona vam, za razliku od neke druge opreme, neće zauzeti puno prostora, vežbe sa elastičnom trakom su jednostavne i nisu previše naporne. Ukoliko ste početnik i ranije niste imali prilike da radite vežbe za leđne mišiće, elastična traka je najbolje rešenje za vas. Kad malo steknete kondiciju, možete raditi i neke komplikovanije i teže vežbe.

Prva vežba: počnite sa laganim vežbama, sredina trake treba da bude zakačena za zid, uzmite jedan kraj trake u jednu ruku, a drugi kraj u drugu, pa ih povlačite ka sebi.

Druga vežba: uzmite oba kraja trake u jednu ruku, pa opet povlačite ka sebi. Istu vežbu ponovite i sa drugom rukom.

Treća vežba: ponovo uzmite jedan kraj trake u jednu, a drugi kraj u drugu ruku. Povlačite traku ka sebi, ali ne kao u prvoj vežbi, već tako da raširite ruke.

Ovo su doduše neke osnovne vežbe, premda ih sa elastičnom trakom ima puno i možete slobodno improvizovati. U pitanju su jednostavne vežbice koje mogu raditi i muškarci i žene. Kako sve ove vežbe, ali i neke druge sa elastičnom trakom, izgledaju, možete pogledati na video zapisu:

Vežbe za žene i muškarce koje se mogu raditi kod kuće. Bez tegova, bez sprava, bez teretane …

Pošto većina želi da što lakše dođe do jačih leđa, a da se pri tom ne izlaže dodatnom trošku, pretpostavljamo da se pitate postoje li dobre vežbe za leđa, za koje se ne mora ići u teretanu i za koje nije potrebna oprema. Naravno da postoje, u suštini uvek je poželjna oprema, ali svakako da vežbe za leđa možete da radite i bez tegova, bez sprava i bez odlaska u teretanu.

Da napomenemo da su u pitanju nešto lakše vežbe, pa ih mogu raditi i žene. Sa ovim vežbama, i muškarci mogu ojačati leđa, ali ako želite izdefinisane mišiće, ,,kao sa Švarcenegerovog postera” ipak će vam trebati oprema. U svakom slučaju ako ste tek počeli sa jačanjem leđa, možda bi mogli da krenete sa lakšim vežbama, a nakon određenog perioda da pređete na teže vežbe sa opremom.

Takođe da naglasimo da muškarci i žene ne bi trebalo da rade istu vrstu vežbi za leđa, ali kada govorimo o vežbama bez opreme koje se rade kod kuće, u pitanju je nešto lakša fizička aktivnost koju mogu raditi i pripadnici lepšeg i pripadnici jačeg pola.

Muški sklekovi su uvek dobro rešenje kada je jačanje leđa u pitanju, Možete ih slobodno uvrstiti u ovaj jednostavni program vežbanja, koji nije previše naporan, a pomaže.

Prva vežba: raširite noge, a ruke podignite iznad glave i takođe ih raširite. Spuštajte se do polučučnja, blago se nagnite napred, pa se nanovo podižite.

Druga vežba: stanite uz zid. Ruke podignite, tako da vam stoje pod pravim uglom ( predeo od ramena do lakta treba da bude u horizintali, a od lakata do šake vertikalno). Ruke podižite do glave, držeći ih sve vreme uz zid, a potom vraćajte u prvobitni položaj. Protežite se, jer je sve ovo neka vrsta zagrevanja za predstojeće vežbe koje su nešto napornije.

Treća vežba: Oslonite se na ruke i kolena. Podignite desnu ruku i levu nogu, pa se istežite neko vreme, na primer oko trideset sekundi. Istu stvar ponovite samo što ćete ovoga ispružiti levu ruku i desnu nogu.

Četvrta vežba: Lezite na stomak, opružite ruke ispred, pa potom izdižite i ruke i noge. Naizmenično se podižite i spuštajte.

Peta vežba: kada završite sa četvrtom vežbom, ostanite u istom položaju, ali ovoga puta samo podižite ruke i gornji deo tela, dok noge ostaju u mestu. Nastavite sa vežbom tako što ćete raširiti ruke i ponovo se izdizati i spuštati.

Evo kako izgledaju vežbe koje smo upravo predložili:

Aerobik, pilates i fitness u trudnoći: da ili ne?

Vežbe sa loptom ili neka druga vrsta fizičke aktivnosti – da li su ove stvari dobre za trudnice?

Na internetu ili u časopisima naći ćete mnoštvo pozitivnih komentara na ovu temu, od kojih su mnogi upućeni od strane stručnih lica, poput ginekologa, fitnes instruktora, sportskih trenera i ostalih.

Mi ćemo vas posavetovati drugačije. Imajte na umu da nije trudnoća ista kod svih. Dok neke trudnice ne osete blagosloveno stanje i porode se lako, sve je više žena kojima trudnoća teško pada. Neke od njih su prinuđene da porođaj čekaju odmarajući. U zavisnosti od toga koliko imate godina, koja trudnoća vam je po redu, kakvog ste zdravlja i slično, vežbe ćete različito podneti.

Ako ste već počeli sa vežbama, treba da znate u kom slučaju treba da ih obustavite. To učinite ako imate neki od sledećih simptoma: oticanje delova tela ( poput zglobiva, lica, ruku … ), vaginalno krvarenje, oticanje plodove vode, bolovi u raznim delovima vašeg tela, grčevi, vrtoglavice, poteškoće u pokretljivosti, problemi sa srcem, problemi sa disanjem …

Da li je bezbedno baviti se fizičkim aktivnostima u trudnoći poput pilatesa, aerobika, fitnesa, joge … ?

Fizička aktivnost u trudnoći je svakako preporučljiva, ali da bi ste znali koje vežbe vam mogu pomoći, pre svega obratite se stručnim licima. Za početak svom ginekologu. Ako vam lekar da zeleno svetlo da možete da radite vežbe, onda možete posetiti neki fitnes centar gde će vas posavetovati kakve vežbe možete da radite.

Ukoliko ste zdravstveno sposobni da budete fizički aktivni i tokom trudnoće, bavljenje sportskim aktivnostima, poput pilatesa, aerobika ili fitnesa može da bude blagotvorno. Pomoćiće vam da se lakše porodite i održite telo u kondiciji. Takođe, tokom vežbanja vežba se uravnoteženo disanje, veština koja će vam dobro doći u vreme porođaja.

Vežbe sa loptom za: zadnjicu, noge, ledja, kičmu…

Trudnice se najradije odlučuju za vežbe sa loptom. Naravno postoji i veliki broj vežbi koje se mogu raditi i bez lopte, ali i ovaj vid fizičke aktivnosti je sasvim bezbedan. Velike, pilates lopte se, naime, izrađuju od troslojne gume, mogu izdržati opterećenje do trista kilograma. Pilates lopte ne mogu da puknu, već se, u slučaju oštećenja samo izduvaju, što znači da su u potpunosti bezbedne za korišćenje. Možete ih nabaviti u sportskim radnjama ili na internetu.

Što se tiče perioda kada treba početi sa vežbama, sve je relativno. Možete početi bilo kad: pre trudnoće, na početku začeća ili pred sam porođaj. S tim što je poželjnije da krenete na vreme sa vežbama kako bi stekli kondiciju.

Još jednom napominjemo da, u slučaju da želite da radite vežbe sa loptom u trudnoći, ili neku drugu vrstu fizičke aktivnosti, prvo konsultujete svog lekara, koji će proceniti da li je za vaše zdravlje i zdravlje vaše bebe bezbedno baviti se fitnesom, aerobikom i sličnom stvarima. A ako želite da saznate kakve se vežbe obično rade tokom trudnoće, evo nekih najednostavnijih primera.

Najlakše vežbe sa loptom za trudnice.

Prva vežba: lezite na leđa, noge u raširenom stavu podignite na loptu. Polako podižite i spuštajte kukove i zadnjicu. Ruke su opružene pored tela i služe vam kao potpora, za lakše podizanje tela.

Druga vežba: nogama odnosno stopalima lagano kotrljajte loptu ka sebi, pa je na isti način odmačinjite.

Treća vežba: kada poslednji put dokotrljate loptu do sebe, ostanite u tom položaju. Znači, noge su na lopti, ali su savijene. Sada se, kao i u prvoj vežbi, podižite i spuštajte.

Ove vežbe možete raditi svakodnevno, svaku odradite po deset, petnaest puta. Ako želite da pogledate kako ove vežbe izgledaju, pogledajte ovaj kratki priloženi video zapis. Sa ovim vežbama možete koliko toliko održati liniju što se tiče nogu i zadnjice, a pogodne su za kučmu i leđa.

Vežbe za stomak nakon porođaja.

Kada se porodite i oporavite nakon mesec, dva, počnite da razmišljate o skidanju trudničkog stomaka. Neke žene vrate porvobitnu liniju, koju su imale pre trudnoće, a da pri tom nemaju nikakvu fizičku aktivnost. Ostale, sa druge strane, svoj stari stomak mogu samo da gledaju na slikama iz devojačkih dana. Ne mora tako da bude, ako svakog dana odvojite za sebe pola sata.

Dok beba spava, iskoristite priliku da uradite neki trbušnjak. Poželjno je da nabavite pojas za vežbanje. Obucite staru pamučnu majicu na bretele, potpašite je u trenerku, a preko nje obmotajte pojas za vežbanje. Sada možete raditi nekoliko trbušnjaka. Prve nedelje radite samo po desetak dnevno, dok ne steknete kondiciju. Druge nedelje pojačajte na petnaest, a treće na dvadeset. Ako radite preko dvadeset trbušnjaka dnevno, rasporedite ih po serijama.

Ukoliko ste zadržali i pilates loptu, neke vežbe možete da radite i sa njom. Na primer legnete na pod i nogama uhvatite loptu, pa podižite noge što više, a kad ih spuštate, ne dodirujte pod. I trbušnjake možete raditi tako što ćete leći na loptu ( lezite tako da nalegnete donjim delom leđa), i na taj način radite trbušnjake.

Brze vežbe za stomak, koje možete raditi nakon porođaja

Danas kada je medicina toliko napredovala da trudnica može da zna ne samo genetiku i zdravlje svoje bebe, nego i mnoge druge predispozicije, normalno je da se tokom trudnoće rade razni pregledi i testovi krvi radi preventive od eventalnog pojavljivanja hromozomskih anomalija.

Naučnici smatraju da se zahvaljujući Double testu, u ranom periodu trudnoće, može otkriti gotovo 80 odsto svih naslednih bolesti.

Ultrazvučni pregled

Veoma važan ultračnzvni pregled radi se u 12. nedelji trudnoće. Na tom pregledu lekar može da ustanovi i da kontroliše koliki je nabor na vratu ploda, da li je prisutna nosna kost i procenjuje potencijalni rizik od Daunovog sindroma.

Double test

U prvom tromesečju prvi screening test, koji se najčešće radi u trudnoći, jeste Double test. On se najčešće radi u vremenu kada je udaljenost između temena i trtice ploda 45 -84 mm, između 11. i 14. nedelje trudnoće. Spada u vrstu takozvanih kombinovanih testova, jer se sastoji od ultrazvučnog pregleda i vađenja krvi.

Kada se dobiju rezultati, njima se dodaju još i individualni parametri a to su: godine i težina trudnice, blizanačka trudnoća da ili ne, kako je do nje došlo vantelesnom oplodnjom ili prirodno i da li je trudnica pušač ili ne.

Testiranje

Kao što je pomenuto, trudnica po odlasku kod svog ginekologa radi ultrazvučni pregled. Ovde su najbitniji nalazi, tj. šta lekar utvrđuje ovim pregledom: stanje i položaj placente, srce, da li je prisutna nosna kost koja se kod nekih beba sa anomalijama znatno kasnije formira, zatim ukupnu dužinu fetusa i druge mere, al ono što je za ovaj period trudnoće bitan jeste merenje debljine nuhalnog nabora.

Šta je nuharni nabor, koji se još naziva i nuhalna translucenca (NT)? To je mesto u predelu vrata fetusa gde se sakuplja tečnost (limfa) između kože i potkože. Sledi najbitniji podatak a to je da od veličine, tačnije debljine, nuharnog nabora zavisi upravo da li se radi o bebi sa hromozomskom anomalijom ili bez. Debljina nuhalnog nabora do 3 mm je normalna i radi se o normalnoj bebi čiji je rizik od anomalija veoma mali. Rizik od Daunovog sindroma i sličnih anomalija nose fetusi kojima je nuhalni nabor veći od 3 mm.

Posle ovog ultrazvučnog pregleda isti dan (ili do 48 sati nakon ultrazvuka) trudnici se vadi krv, jer se podaci ultrazvučnog nalaza kombinuju sa testom krvi, kojim se ustvari radi analiza biohemijskih markera krvi majke i to hormona PAPP-a i βhCG-a.

Rezultati

Rezultat Double testa izražava u brojkama procentualno verovatnoću da li vaša beba pati od Daunovog, tj. Edvardovog sindroma ili neke druge slične anomalije. Na primer, 1:10000 je maksimalan i najbolji rezultat. Znači, rezultat jedan na deset hiljada znači da u 10.000 žena koje imaju iste rezultate kao i vi, samo jedna beba ima neku vrstu anomalije.

Dalje, kako su hromozomske anomalije mnogo više učestalije kod starijih trudnica (misli se na one sa 35 i više godina), proračunava se rizik i na osnovu starosne dobi trudnice,

Na primer, za dva hormona, PAPP-a i βhCG dobijate vrednosti (vrednost je jedanaka 1) u odnosu na medijanu (prosečnu vrednost ovih hormona u krvi kod žena sa zdravim novorođenčetom). Zato sve vrste odstupanja od te vrednosti izračunavaju se kao umnošci medijane (multiplikovanje medijane, MoM). Kao najbolji rezultati smatraju se oni najbliži 1 MoM.

Kako izgledaju loši rezultati

Prvo da napomenemo da su ovi rezultati svi statističke prirode, što znači da i kad izgledaju veoma loše, ne mora nužno da znači da se radi o nekoj anomaliji kod ploda. Lekar bi trebao da uputi trudnicu da se radi o brojkama i da su sa takvim rezultatima anomalije kod beba znatno češće.

Jedan dobar primer koji smanjuje paniku kod trudnica sa lošim rezultatom, jeste da je poznato da žene od 40 godina najčešće imaju jako loš rezultat, ali to ne znači da njihova beba neće biti zdrava. Rizik na osnovu starosti majke nema nikakav uticaj na zdravlje ploda, jer isto tako, bebe sa Daunovim sindromom, rađaju i vrlo mlade majke. Opet da ponovimo da se radi samo o verovatnoći, a ne o utvrđenim i konačnim podacima.

Rizici su veći ukoliko je βhCG povišen (1,8 MoM i više), a istovremeno je PAPP-a snižen (0,4 MoM i niže).

Sve što vas interesuje ne tragajte sami već pitajte lekara. Upravo iz tog razloga se radi drugi test Triple test. Tačnije lekar koji prati trudnoću uputiće vas da uradite dopunski pregled, koji može biti: detaljan ultrazvučni pregled, Triple test (koji je vrlo sličan Double testu, ali se radi u drugom tromesečju) ili amniocentezu (analiza plodove vode).

Inače, testom krvi meri se nivo prisutnosti tri hormona u majčinoj krvi (alfa-fetoprotein (AFP) i hormoni estriol i humani korionični gonadotropin (hCG)), koji označavaju eventualni rizik od hromozomskih anomalija.

Triple test

Pre Triple testa nije obavezno uraditi Double test, pa se može raditi i ako prethodno trudnica nije radila Double test. Ukoliko lekar proceni da je potrebno, posle 15. nedelje radi se i Triple test. Ovaj se test obično radi između 15. i 18. nedelje trudnoće.

Triple test se radi kao pojačana provera od mogućih potencijalnih anomalija kod deteta. Posebno se pojačano provera trisomija 21, tj. Daunov sindrom i trisomija 81, Edvardov sindrom.

U rizičnu grupu spadaju trudnice, tačnije indikacije koje govore o povišenom riziku od rađanja deteta sa hromozomskom anomalijom su: starost trudnice( preko 37 godina), porodična anamnezija (da se u bližoj porodici rodilo nekad rodilo dete sa hromozomskom anomalijom) i rođenje bolesnog deteta u prethodnoj trudnoći. Takođe, test bi se trebao raditi, opet preventive radi, i trudnicama kod kojih inače ne postoji povećani rizik za rađanje deteta s hromozomskom anomalijom.

Šta znači Triple test i kako se testira?

U pitanju je trostuki test (triple) jer se iz krvi trudnice utvrđuju vrednosti 3 hormona vezanih uz trudnoću (alfa fetoprotein, humani koronski gonadotropin i slobodni estriol).

Zatim se vrednosti hormona zajedno sa nekoliko parametara (starost trudnice, određenim ultrazvučnim merenjem ploda i još nekoliko drugih parametara) kompjuterskim programom stavljaju u korelaciju, a rezultat je određena verovatnoća za postojanje hromozomopatije.

Ovi rezultati nisu tačna i konačna dijagnostika, već ssamo služi kao metoda za kasnije utvrđivanje definitivne dijagnostike (rane amniocenteze). Konačan i definitivan rezultat jeste rezultat amniocenteze.

Može se reći, da je ova metoda dobra, s obzirom na to da pokazuje malo lažnih rezultata, grešaka (recimo, da rezultat pokazuje da hromozomske anomalije nema, što se zove negativan rezultat, a u stvari da anomalija ipak postoji). Treba naglasiti i to da svaki nejasan i sumnjiv rezultat može da se proveri pouzdanom metodom.

Stepen pouzdanosti

Stepen pouzdanosti Double testa koji se radi od 15. do 20. nedelje je 65%, dok pouzdanost Triple testa, koji se radi u istom periodu iznosi 75 do 78 odsto.

Međutim, treba istaći da se pouzdanost testiranja povećala na 80% pojavom ranog Double testa, koji se radi u 12. nedelji trudnoće.

U suštini iskustva su razna, pa ukoliko se pitate da li raditi ili ne ove testove, možda bi trebalo uraditi oba testa, preventive radi. Međutim, ne treba zaboraviti da su rezultati ovih testova čista statistika, a ne dijagnoza. Ako trudnica i njen suprug nemaju nikog u familiji ko je bolovao od Daunovog i Edvardovog sindroma nema razloga za puno brige.

Cena

Double i Triple testovi se rade u većini slučajeva u privatnim laboratorijama i cene se kreću od 2000 do 3000 din.

Okrenutost zapada i plasiranje brzo spremljene hrane i instant proizvoda, utiče da se ljudi sve više, da li zbog raznih oboljenja, da li zbog brige o zdravlju, okreću zdravom načinu ishrane. Mnogo se pisalo o receptima narodnih lekara, prirodnoj medicini, sirovoj i veganskoj ishrani, a mi otkrivamo i sok koji zamenjuje čak 155 biološki delotvornih sastojaka od kojih mnogi još nisu poznati nauci i kao jedini koji ima najveću sposobnost vezivanja kserotonina – prirodnog antidepresiva. To je Noni sok.

Noni sok

Noni – voće bogova, kako ga još zovu ili pod drugim nazivom Morinda citrifolia je voćka koja raste na područjima Jugoistočne Azije, Australije, Oceanije i Kariba.

Noni drvo je visine od 4 do 9m i daje plodove 12 puta godišnje.

Ova biljka se kod domorodačkih naroda koristi preko 2000 godina, a od skoro postaje čudotvoran napitak i kod nas, koji je delotvoran i lekovit za spektar ljudskih organa: probavni, crevni, disajni sistem, zatim jača imunitet, a koristi se i u kozmetici za čišćenje i negu kože.

Lekovita dejstva

Noni biljka sadrži antioksidanse, glikozide, organske kiseline, terpene i alkaloide koji sprečavaju razvoj bakterija jer imaju prirodna antibakterijska dejstva.

Takođe, sok od nonijevih zelenih voćki sadrži ugljene hidrate, fruktozu i glukozu, kao i belančevine. Od vitamina bogat je vitaminima C i E, B i beta-karotenom.

Noni sok je bogat i mineralima, pa sadrži: kalcijum, magnezijum, fosfor, gvožđe, mangan i vrlo je dobar izvor kalcijuma.

I to nije sve, obiluje sa 18 vrsta aminokiselina koje su odlične za razvoj mišića i sprečavaju razgradnju istih. Kako stimuliše obnovu mišićnog tkiva preporučuje se i sportistima.

Lekovita svojstva Noni soka su mnogobrojna. Jedna od njih govore da se ovaj napitak koristi i protiv bolova, zbog interakcije kseronina i ćelija. Domoroci i u ovome imaju najviše iskustva. Kako kseronin umirujuće deluje na rad ćelija, tako poruka boli do mozga dolazi u smanjenom i ublaženom obliku.

Zbog skopoltena i drugih sastojaka koje Noni biljka sadrži može uništiti bakterije i gljivice, pa je koriste i u antibakteriske svrhe, premda svakako ne može da zameni antibiotik.

Poznato je da seratonin nazivaju hormonom sreće, pa zbog koncentracije seratonina u Noni biljci utiče relaksirajuće na živce pa samim tim smanjuje i glavobolju. Kao posledica javljaju se i smanjenje napetosti i stresa koji su uzrok povišenog krvnog pritiska.

Nakon upotrebe Noni soka mogu se primetiti i ostali pozitivni efekti, kao što su: smanjena pojava alergije, povoljno utiče na nivo krvnog pritiska i na nivo holesterola u krvi, time smanjuje rizik od bolesti krvnog sistema, čisti krv i potstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca.

Uticaj na probavni sistem

Noni sok je odličan kao stimulans probavnog sistema, jer pri razlaganju deluje laksativno i koristi organizmu da iz hrane izvuče što više kvalitetnih i korisnih sastojaka. Zato se vezuje i za mršavljenje, jer ubrzava metabolizam i stimuliše probavu.

Zajedno sa mineralima i vitaminima, kojima obiluje Noni biljka, udruženi sa svojstvom stimuliranja probave, izuzetno dobro utiču na celo stanje tela i na imunitet.

Noni sokom protiv karcinoma

S obzirom da Noni biljka poboljšava i jača imunološki sistem, naučnici smatraju da ima i antikancerogena dejstva.

Iako nije utvrđen ni jedan naučni dokaz koji potvrđuje pretpostavku da Noni sok leči karcinom, primećuje se njgovo dejstvo pri oporavljanju i jačanju organizma kod ovih bolesnika. S obzirom na visok nivo kseronina i mnogobrojinih antioksidansa koji potpomažu uništavanje slobodnih radikala u telu, noni sok može delovati kao pojačivač otpornosti organizma te smanjiti verovatnost nastajanja karcinoma.

Takođe, kao prirodna terapija kod osoba koje se leče hemoterapijom, jer kao što je pomenuto jača imunološki sistem. Zabeleženo je, u nekoliko studija, da je posle uzimanja Noni soka kod bolesnika poboljšana krvna slika nakon hemoterapije.

Istraživanja pokazuju da Tajlanđani nemaju puno obolelih ljudi pogotovu od pomenute bolesti, a razlog, smatra se, leži upravo u njihovoj specifičnoj prehrambenoj kulturi i navikama.

U trudnoći

Korišćenje noni soka u trudnoći nije pokazalo neke loše rezultate, ali zbog jakih aktivnih svojstava i visoke koncentracije svih sastojaka koje sadrži (koje smo naveli u delu Lekovita dejstva), treba ga izbegavati u trudnoći i za vreme dojenja.

Kod osoba sa zdravstvenim tegobama

Kod osoba sa obolelom jetrom, bubrezima i problema sa dijabetesom (zbog velike količine kalcijuma u Noni voćki) kao i kod svakog lekovitog napitka, pre upotrebe i korišćenja Noni soka obavezno se konsultovati sa svojim lekarom.

Nuspojave

Ne postoje zabeležene nuspojave, ali postoje pojedinci koji su prijavili da im je Noni sok loše delovao na bubrege. U svakom slučaju radi preventive od kontraindikacija osobe sa bilo kojom vrstom zdravstvenih tegoba (problemi sa jetrom, alerigijama, hemoroidima, gastritisom i dr. oboljenjima), da ponovimo, pre konzumiranja ovog soka obavezno se trebaju posavetovati sa svojim lekarom.

Osim neprijatnog mirisa i ukusa, mogu se primetiti i određene promene u boji mokraće (ružičasta ili crvenkasta boja).

Upotreba

Noni plodovi se najčešće kupuju i koriste u obliku soka, jer su i na tržištu najčešće dostupni u ovom tečnom sastavu.

Međutim, na Tajlandu kao omiljeni specijalitet u jelima su plodovi i lišće nonija i to sitno iseckani plodovi pomešani sa začinima kao što su curry i chilli. Daleki istok ove suve plodove koristi i za kuvanje čaja. A postoji takođe i u obliku praha kao i u tabletama.

Što se tiče vremenskog perioda uzimanja Noni soka, preventivno i za podizanje imuniteta, najbolje je piti ga između 09-11h i pola sata nakon upotrebe ne unositi ni hranu ni piće. Piti što više tečnosti.

Doziranje

Način upotrebe i doziranje zavisi od starosti i zdravstvenog stanja osobe a obično je i naznačena na proizvodu.

Noni sok se obično pije 2 puta dnevno po 30 ml na dan, u slučaju zdravstvenih tegoba doza se može povećati na 120 ml na dan. 30 ml je otprilike 2 supene kašike. Deca do 15 god. treba da uzimaju pola doze a to je 15 ml.

U svakom slučaju ne treba piti na svoju ruku i obavezno o načinu upotrebe i doziranju pitati farmaceuta ili lekara.

Sve češće dugotrajno sedenje za kompijuterom, volanom, prekovremeni rad u istom položaju i mnogi dr. razlozi prouzrokuju nastajanje grčeva i bolova u predelu vrata i ramena. Otkrivamo šta znači spazam mišića, kako nastaje i kako se leči.

Spazam mišića

Spazam u bukvalnom prevodu znači grč, neprijatan bol. Medicina spazam mišića tumači kao nevoljnu aktivnost nekog mišića ili grupe mišića koja se može pojaviti kod svakoga, a manifestuje se u obliku bola i neprijatnog grča mišića.

Kao motorička disfunkcija, spazam karakterše sporije kretanje mišića i česte kontrakcije istih. Kao posledica grča je oštećenje središnjeg dela nervnog sistema koji je zadužen za voljne motorne funkcije. Određeni mišićni tonus kao osnovna napetost mišića uvek je prisutan ali sa različitim intezitetom. Što bi značilo da obavljanjem svakodnevnih raznovrsnih aktivnosti mišićni tonus se menja, u zavisnosti da li radimo i šta radimo ili se odmaramo i kako se odmaramo.

Takođe i razna emotivna stanja kao što su bes, ljutnja, nervoza izazivaju porast tonusa, a tuga, empatija, žalost smanjuju mišićni tonus.

Stanje povećanog tonusa mišića kao posledica poremećaja centralnog nervnog sistema jeste hipertonija. Oštećenjem odreženog piramidnog puta dolazi do povećanog mišićnog tonusa koji se naziva spazam.

Spazam mišića vrata i ramena

Jednostavno rečeno kada se mišići vrata i ramena zgrče i postanu kruti, te zglobovi ne mogu normalno i nesmetano da se pomeraju nastaje spazam u ovom predelu tela.

Obično povrede i bolovi u mišićima traju 24 sata od vremena nastanka povrede, tačnije jake ekscentrične kontrakcije tog mišića. Ukoliko se nepodnošljivo osećanje bola mišića nastavi duže od 24 sata, neophodno je obratiti se stručnom licu koje će adekvatnom terapijom izlečiti nastali spazam.

Spazam se leči ili “razbija” opuštanjem ili smanjenjem napetosti mišića u predelu vrata i ramena, masažom ili određenim vežbama, koje se ne smeju samoinicijativno raditi već isključivo prema savetu lekara ili fizioterapeuta. Kao vrsta privremene pomoći dok se ne obratite lekaru, može poslužiti topla kupka i blaga masaža.

Simptomi

Ova vrsta bola ima svoje varijacije, od blažeg koji sprečava uobičajenu pokretljivost vrata i ramena do vrlo neprijatnog bola na najmanji pokret pa dovodi do totalne nepokretljivosti, takozvane ukočenosti.

Fizikalna terapija

Postoji nekoliko vrsta uspešnih terapija za lečenje spazama mišića vrata i ramena, a jedna od njih jeste fizikalna terapija. Možda i najpreporučljivija terapija, koja je u ovom slučaju najefikasnija za otklanjanje bola ili u najgorem slučaju otoka. Fizikalna terapija se, takođe, dobija prema proceni lekara ili u saglasnost sa istim.

Lečenje

Iako napominjemo da ništa ne radite na svoju ruku i bez prethodnog savetovanja sa stručnim licem, kod manjih bolova i blaže napetosti mišića možete isprobati sledeće metode lečenja:

1. Blaga masaža;

2. Napravite toplu oblogu kako bi zagrejali bolno mesto, tj. zgrčene mišiće. Na smenu stavljate toplu oblogu pa hladnu i to ponavljajte 20 minuta. S tim da topla obloga stoji malo duže do 3 minuta a hladna 1 minut;
3. Magnezijum opušta spazam krvnih sudova, posebno onaj iz badema. Stari svet je govorio da je dnevno 5 badema dovoljno čovekovom organizmu. Jedna šaka badema sadrži oko 100 mg magnezijuma i oko 250 mg kalijuma. Taj magnezijum iz badema ima spazmolitičko dejstvo, opušta spazam krvnih sudova i tako ubrzava i olakšava cirkulaciju krvi u celom organizmu. Dok kalijum, utiče na mišiće, tj. mišićna vlakna i mišićne kontrakcije, pa se kao ukupna posledica od unosa badema dobijaju snažniji i oporavljeni mišići.

Uzroci

Medicina svaki minut napreduje kako istraživanjima, tako i tehnikom pomoću koje se sve brže i preciznije daje dijagnoza dobrog ili lošeg rada našeg organizma. Tako je utvrđeno da su i razlozi nastanka spazama mišića vrlo raznoliki od premora, dugog rada u istom položaju, pa do istezanja mišića kojeg možemo al i ne moramo biti svesni. Pošto spazam nastaje kada se nivo elektrolita u organizmu poremeti iliti kada mišićne ćelije postanu preosetljive na pokret, bilo dehidratacijom, gubitkom energije, isrpljenošću i dr. uzrocima, pa se zato mišići grče u prepoznatljiv bolan položaj.

Detaljnije objašnjenje moglo bi se opisati kroz najčešći uzrok nastanka spazama, a to je nagomilavanje mlečne kiseline u mišićnim ćelijama. Mlečna kiselina se stvara kad ima nedovoljne količine kiseonika, pa mišići upravo i stvaraju mlečnu kiselinu ukoliko prestane dotok kiseonika. Koliko je kiseonik bitan za mišićnu aktivnost govori podatak da on putem mreže kapilara dolazi do mišićnih vlakana i tako ih snabdeva.

Neka od ozbiljnih oboljenja takođe se mogu kriti iza spazama. Na primer, povrede mozga, moždani udar, karcinom, distonija (poremećen nivo neurotransmitera, dopamina, serotonina u centralnom nervnom sistemu) ili druga autoimuna oboljenja mogu uzrokovati grč mišića. Do pojačanog spazama može dovesti upravo disbalans, nedostatak ili povećan nivo, neurotransmitera.

Bol u vratu i ramenima može se javiti kao posledica stare rane u tom predelu ili naglog trzaja prilikom sportskih aktivnosti ili drugih ishitrenih situacija.

Osteoartritis često može biti uzrok dugotrajnog bola u predelu ramena i vrata. Osteoartritis se manifestuje kada koštani izraštaji vratnih pršljenova pritiskaju nerve koji su u blizini, pa samim tim pritiskaju mišiće i tetive kojima su okruženi.

Svakodnevni ili periodični stres kako je danas neizbežan često dovodi do napetosti čitavog organizma, posebno mišića vrata i ramena kao fiziološke manifestacije stresa. Tako za ovu vrstu spazama treba preispitati sam uzrok i psihološko stanje čoveka.

Uzroci spazama mišića vrata i ramena za koje treba potražiti stručnu lekarsku pomoć mogu biti i još neki ozbiljni zdravstveni problemi, kao što su: izmaknuti disk, iskrivljenost kičme, borelioza (lajmska bolest- osip koji prenose krpelji), tendinitis (zapaljenje mišićnih tetiva), burzitis (zapaljenje jedne ili više burze – male vreće sinovijalne tečnosti koja se nalazi u zglobovima).

Preventivne mere

Ako zamislite da vaše telo drže samo mišići, onda je od izuzetne važnosti da oni uvek budu vitalni i u dobroj funkciji, ne zapostavljeni. Uostalnom to je i recept za zdrav mladoliki izgled celog organizma. Zato postoje redovne vežbe, bavljenje sportom, kontinuirana fizička aktivnost. Ali ono što je najbitnije kako se ne bi desio spazam mišića, uvek se dobro zagrejte i istegnite pre bilo kakve rekreacije, nošenje tereta, vodite računa kako stojite, ustajete, sedite. Naglo naprezanje hladnih mišića uvek, i kod najboljih sportista, donosi ukočenost i upalu. Nije ni čudo što početak zagrejavanja kod svakog sporta počinje upravo takozvanim razgibavanjem, tačnije blagim kružnim pokretima vrata i ramena, pa tek onda i ostalih delova tela.

Zbog lošeg držanja kičme, vrata i ramena, pogotovu dok vozite, sedite u kancelariji ili stojite na radnom mestu, nastaju mnogi bolovi u tom predelu. Veoma je bitno da kičma i vrat budu u istoj ravni, ispravljeni i da imaju dobar i udoban oslonac čitavom dužinom na stolici ili na sedištu od automobila. Ako sedišta i stolice ne mogu dobro da se podese u položaj koji odgovara vašoj visini stavite jastuk i na sedište i iza leđa ako je potrebno.

Teške torbe na jedno rame svakako ugrožavaju i lepo držanje i vašu kičmu. Posmatrajte ljude koji nose torbu na jedno rame uvek je jedno rame više izdignuto od drugog, a vremenom to prelazi u naviku. Zato je preporučljivije da se nosi ranac jer jednako raspoređuje težinu na oba ramena.

Da bi se na vreme sprečio spazam ne sme se sedeti na promaji i u prostorijama sa jakom klimom. Nošenje marame i rolke zagreva i opušta mišiće vrata i može biti dobra preventiva od upale.

I za kraj loš položaj tela tokom spavanja može za posledicu imati jutarnje bolove i u vratu i u ramenima. Promena jastuka i kreveta nekad mogu biti od izuzetne pomoći. Anatomski jastuci i tvrđi dušeci prema mnogim istraživanjima dali su pozitivne rezultate kad je reč o bezbolnim položajima vrata i ramena tokom spavanja.

Jedan od lekova koji se koristi kao kratkotrajna simptomatska terapija za ublažavanje akutnih bolova blagog do umerenog intenziteta, kao što su akutni bol u mišićima ili zglobovima, menstrualni bolovi (dismenoreja), zubobolja i td., jeste Dexomen.

Dexomen

Ovaj lek spada u grupu antireumatika i koristi se u antibol terapiji. Sadrži deksetoprofen kao aktivna supstanca koja blokira stvaranje prostaglandina koji su zaslužni za pojavu bola u organizmu, i tako smanjuje bol i upalu u organizmu

Najčešće se koristi kod bolnih stanja organzma.

Glavobolja

Dexomen kod nekih ljudi može da izazove vrtoglavicu, glavobolju, pospanost i poremećaj vida, pa nije preporučljivo upravljati vozilima i mašinama za vreme terapije sa ovim lekom.

Naravno, kao pri uzimanju svakog leka treba se, za sve neželjene pojave, radi preventive, konsultovati sa svojim lekarom. S obzirom da se ovaj lek isključivo dobija uz recept, tj. prepisan od vašeg lekara.

Doziranje leka

Dexomen se uzima prema receptu i proceni lekara, a zavisi od nekoliko parametara: vrste, trajanje i težine bola zbog kojeg vam je ovaj lek prepisan. Uvek se uzima tačno prema uputstvu lekara, nikako prema svojoj laičkoj proceni. Lekar treba tačno da napiše koliko kesica dnevno treba da uzimate i koliko dugo da pijete.

Najčešće preporučena doza, generalno je 1 kesica, tj. 25 mg dexetoprofena, na svakih 8 sati. Ne sme se uzimati više od 3 kesice u toku jednog dana (75 mg).

Osobe sa zdravstvenim problemima kao što su oboljenje jetre ili bubrega, ne bi smeli da uzimaju više od 2 kesice na dan, što bi značilo 50 mg.

Za brzo dejstvo (ukoliko vam je potrebno što brže otklanjanje bola) ako je nepodnošljiv i intezivan najbolje je uzeti kesicu Dexomena na prazan stomak 15 do 30 minuta pre jela, kako bi se lek lakše apsorbovao.

U trudnoći

Kao što je mnogima poznato, u trudnoći je zabranjeno piti sve jače lekove pa čak i većinu lekova sem onih koje je prepisao ginekolog i lekar koji održava trudnoću. To važi i za Dexomen, ne sme se koristiti u trudnoći (posebno tokom trećeg tromesečja) i u periodu dojenja. Takođe nije preporučljiv ni ženama koje planiraju trudnoću.

Uputstvo za upotrebu

Pri upotrebu svakog leka treba se strogo držati uputstva za upotrebu. Što se Dexomena tiče, on se pije tako što se ceo sadržaj kesice rastvori u čaši vode, potom se dobro promeša da bi se lakše rastvorio i apsorbovao. Pije se odmah nakon rastvaranja.

U slučaju prekomernog unošenja Dexomena, ako ste uzeli više leka nego što bi trebalo, odmah se obratite svome lekaru ili najbližem centru hitne pomoći. Takođe, ponesite lek koji ste popili sa sobom radi što efikasnije i brže dijagnoze lekara.

Neke dodatne mere opreza jesu da ovaj lek ne bi trebalo da piju lica ispod 18 godina starosti i ukoliko osoba ima intoleranciju na neke šećere, konsultovati se sa lekarom pre uzimanja, jer ovaj lek sadrži saharozu.

Još jedno upozorenje pri upotrebi drugih lekova zajedno sa Dexomenom, uključujući i lekove koji se izdaju bez lekarskog recepta, je da obavezno u tom slučaju obavestite svog lekara, farmaceuta ili stomatologa.

Kontraindikacije

Česte neželjene reakcije na ovaj lek mogu biti mučnina ili povraćanje, bol u želucu, proliv, digestivni problemi (dispepsija), zatim gore navedeni osećaj vrtoglavice, pospanost, poremećaj sna, nervoza, glavobolja, ali i napadi vrućine, stomačni problemi, osećaj slabosti i td. Od opasnijih i veoma retkih reakcija na ovaj lek izdvajamo: čir na želucu ili krvarenje čira želuca (ukoliko dođe do povraćanja krvi ili crnr stolice), nesvestica, visok krvni pritisak, usporeno disanje, zadržavanje vode i periferni otoci (kao na primer: otečeni zglobovi), gubitak apetita (anoreksija), akne, bol u leđima, učestalo mokrenje.

Pojedini lekovi nemaju puno mogućnosti za nuspojave i kontraindikacije, međutim Dexomen spada u onu drugu grupu koja zahteva određene mere predostrožnosti, te se ne sme koristiti ako je osoba: alergična ili preosetljiva na neku od pomoćnih supstanci Dexomena, zatim na dexetoprofen-trometamol ili na aspirin; ima napade astme, zapaljenje sluznice nosa, polipe u nosu, osip na koži, otekline na licu ili jeziku, crvenilo i plikovi na koži kao posledice dugog izlaganja na suncu; osetljiva na digestivne promene, ima loše varenje, gorušicu; ako osoba ima ili je imala krvarenje u želucu ili crevima, uopšte kod bolesti creva. Isto važi i ako osoba ima bolest bubrega i jetre. Takođe osobe sklone poremećajima krvarenja i zgušavanja krv, kao i osobe koje su zbog nekog razloga dehidrirane (zbog povraćanja, dijareje, ne unošenja tečnosti) ne bi smele koristiti Dexomen.

Pored ovih upozorenja, ne bi trebalo koristiti Dexomen ni osobe koje imaju: srčane probleme, zatim ukoliko su preživele moždani udar ili imaju povišen pritisak, povišen holesterol ili su pušači. Posebno ljudi starije dobi treba da obrate pažnju na upozorenja i nuspojave na Dexomen iz razloga što su skloniji Ljudi neželjenim posledicama na ovaj lek. U svakom slučaju, pri upotrebi svakog leka, pa i andolo i aspirina kojeg koristimo čim nas nešto zaboli, treba pažljivo pročitati uputstvo, a kamoli sa nekim težim i jačim lekovima.

Da ponovimo, pre upotreba Dexomen, konsultacije sa lekarom su obavezne, jer u suprotnom samo ćete doneti vašem organizmu više štete nego koristi.

S obzirom da su bolesti organa za disanje veoma česte i smatra se da polovina bolesnika se pregleda usled oboljenja organa za disanje a ona druga polovina od svih ostalih bolesti, od izuzetne važnosti je poznavati pregled bronhija koji se naziva bronhoskopija.

Bronhoskopija

Bronhoskopija je postupak direktnog ispitivanja i posmatranja dušnika i sluznice bronhija, putem tankog i fleksibilnog medicinskog instrumenta koji se naziva bronhoskop. Koristi se radi uzimanja brisa, takozvanog ispljuvka i biopsije sluznice bronhija, kao i za vidljive patoliške lezije (jedno od najvažnijih ispitivanja pomoću kojeg se otkriva karcinom pluća).

Glavni znakovi oboljenja organa za disanje su: temperatura, znojenje, kašalj, ispljuvak u obliku sluzi, krvi gnoja, zatim probadanje u grudima pri kašljanju, kijanju ili smehu (koje se dešava tako što se za vreme udisanja plućno tkivo rasteže ili se povređuje obolela plućna maramica, pa dolazi do bola u grudima).

Kako se radi

Postupak izvođenja ovog pregleda zahteva usresređenost i pacijenta i lekara (pulmologa). Bronhoskop je savitljiv instrument koji se satoji od cevi koja na vrhu ima kameru i izvor svetla, tako da lekar tu cev spušta kroz nos ili usta u donje disajne organe kako bi uzeo odgovarajuće uzorke za dalja ispitivanja, detaljnije dijagnoze ili terapije.

Cilj bronhoskopije je da se pregledanjem disajnih puteva pacijenta ustanovi da li ima abnormalitete poput stranih tela, krvarenja, kancera ili inflamacije (upale).

Zbog neprijatnog osećaja u grlu i nosu, koji tera u blažoj meri na kašalj, a u jačoj na povraćanje, mnogi ovaj pregled izbegavaju, što je krajnje neispravno. S obzirom da bronhoskopija nije bolna, prema rečima medicinskih stručnjaka, niti neprijatna ako se pacijent pridržava uputstva lekara, spasonosni rezultati koji se ovim postupkom dobijaju su nezamenjivi posebno ako se bolest otkrije na vreme.

U suštini bez puno ulepšavanja, sama procedura nije baš najprijatnija, kao ni jedan pregled unutrašnjih organa, ali nije bolna.

Upala pluća

Zapaljenje pluća se najčešće pojavljuje kod odraslih, ali i kod dece i starih kod kojih poprima daleko opasnije forme. Skoro da nema porodice u kojoj neko nije bolovao od ove bolesti, to i potvrđuje saznanje da skoro svaka prehlada ili grip koji se ne odleže ili ne izleče do kraja mogu preći u upalu pluća, tzv. pneumoniju.

Umiranje od upale pluća je u porastu, iako je nekada bilo zapaženo najviše kod nerazvijenih zemalja. Kako se saznaje iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u 2012. godini je prijavljeno 2.583 virusnih i 8.148 bakterijskih pneumonija.

Zapaljenje pluća nastaje prenošenjem pneumokoka (specijalnih bacila) koje su veličine dva zrna pasulja okrenuta jedan prema drugom. Upravo zato što te klice mogu preći sa bolesnog na zdravog čoveka i manifestovati se kao nova upala pluća, predstavljaju dodatnu meru ozbiljnosti, opreza i predostrožnosti koje se rešavaju i otkrivaju pravovremenim pregledima.

Kod druge upale pluća na istom mestu lekari obavezno upućuju na bronhoskopsko, skenersko i druge dijanostičke metode ispitivanja.

Bronhoskopskim ispitivanjem podležu i osobe koje imaju dugotrajan kašalj, kao i stridor (piskutav zvuk koji se čuje kada vazduh prolazi kroz dušnik).

U najvećem broju slučajeva na bronhoskopiju se upućuju osobe kod kojih se sumnja ili je dijagnostikovana neka ozbiljnija bolest pluća: kancera, biopsije hilusnih žlezda, izolovanje mikroorganizama pri nedefinisanim i konstantnim infekcijama, predoperacijske procene i td.

Zatim iskašljavanje krvi (hemoptizija) je isto razlog upućivanja pacijenta na bronhoskopsko ispitivanje, kao i sumnja na oboljenje od tuberkuloze, ali može biti i kod gljivičnih infekcija.

Rezultati

Kao rezultati bronhoskopije su nalazi za dalje terapijske mere. Rezultati mogu biti utvrđivanje, pronalaženje ili vađenje: stranog tela, sekreta, atelektaze pluća (izduvanost pluća koja kolabiraju, jer u određenim delovima pluća nema vazduha), manjih polipa, za laserska zračenja itd.

U svakom slučaju o detaljnim indikacijama trebalo bi da se informišete kod svog lekara.

Rizici

Ispitivanja i pregled bronhoskopom su u većini slučajeva sigurna, dok su neželjene posledice retke.U rizične grupe spadaju pacijenti koji boluju od: trajne hipoksemije (nedostatak kiseonika u krvi, ispod 90 %; a nastaje zbog hipoksije- nedostatka kiseonika u plućima), koronarne ili ishemičke bolesti srca (bolest srca zbog smanjenog protoka krvi kroz srčane arterije), teže aritmije i osobe sklone krvarenju (hemoragijska dijateza). Te se bolesnicima ovog tipa, prema uputstvima lekara, primenjuje bronhološko ispitivanje i posebne stručne mere.

Najčešći rizici su od krvarenja koja u mnogim slučajevima sama prestaju i od prisustva slobodnog vazduha u pleuralnoj šupljini pluća.

Neke komplikacije koje se mogu desiti navodimo radi predostrožnosti i neželjenih posledica, iako su retke i danas su u odnosu 1 : 1000 (od hiljadu osoba jednoj se desi neka vrsta komplikacije). Moguća su: manja krvarenja, pad kiseonika u krvi, povraćanje, povišena temperatura, problemi sa disanjem, u najgorem slučaju još teže komplikacije i to uglavnom kod pacijenata starije životne dobi. Treba imati u vidu i stručnost bronhoskopičara i njegove pravovremene reakcije sa odgovarajućim terapijskim merama radi bezbednosti osobe koja se pregleda.

Upravo radi prevencije od ovih rizika tokom bronhoskopskog pregleda pažljivo se prati i krvni pritisak i koncentracija kiseonika u krvi pacijenta.

Trajanje

Uz pripremu i davanje anestezije cela procedura traje od 30 minuta do 60. Dok sam pregled disajnih puteva traje do 10 minuta, ponekad i kraće.

Sa anestezijom +

Bronhoskopja se obično izvodi uz kratkotrajnu ili lokalnu opštu anesteziju, čime se svake sumnje od neprijatnosti, bola ili trauma otklanjaju.

Pre anestezije sprovodi se premedikacije, a to su određena sredstva za smirenje koje se daju pacijentu, u većini slučajeva to su sedativi. Smirenost i pacijenta i lekara je možda najvažniji uslov za uspešan pregled bez neprijatanih posledica. Kako se pacijent ne bi zagrcnuo ili dobio napad kašlja tokom pregleda, dobija lokalnu anesteziju.

Oblici anestezije mogu biti raznovrsni: od spreja, tečnosti do gela. Premda se fiberbronhoskop (optički i savitljivi deo) ubacuje prvo kroz nos, a ukoliko je prohodnost u tom delu smanjena onda kroz usta, pa se anestezija primenjuje u predelu ždrela i glasnica.

Tokom pregleda, prema našim saznanjima, dodatna anestezija se daje i u donjem delu disajnih puteva, sa ciljem da se ispitaju svi disajni putevi.

Priprema pacijenta

Pomenuli smo da je prilikom bronhoskopije veoma važna saradnja između pacijenta i lekara, kako bi pregled prošao što efikasnije, lakše i sigurnije. Pacijent nužno mora da prati sve instrukcije lekara, ali sa druge strane i lekar je u obavezi da objasni pacijentu cilj, način i trajanje pregleda, kao i da odgovori na sva bolesnikova pitanja u vezi sa pregledom i njegovom bolešću, čime dodatno stiče i poverenje kod pacijenta.

To naravno nije sve. Lekar bi trebao da vas obavesti i o rutinskim nalazima koje treba da uradite pre pregleda, a to su: rendgen pluća, kompletna krvna slika, testove koagulacije, kreatinin, plinsku analizu arterijske krvi i elektrokardiogram (EKG), zatim obično lekar pita da li pacijent ima i bacile tuberkuloze u iskašljaju. Vereovatno će pre pregleda lekar prepisati i ispitivanje disajnih funkcija kao i rada srca. To važi i za sve druge bolesti koje je pacijent preležao, tačnije trebalo bi da obavesti lekara i o uzimanju lekova (ukoliko je uzimao ili trenutno uzima) posebno one protiv zgrušavanja krvi.

Što se tiče drugog dela pripreme pacijenta pred sam pregled, na dan pregleda ne sme doručkovati ni uzimati lekova i tečnost, pojedine klinike kažu da 10 sati pre pregleda ne sme da jede, a ako je pacijent pušač, takođe ne bi trebalo da zapali cigaretu 24 sata pre pregleda. Kao i sve do sad navedeno pa i ovo treba praktikovati u dosluhu sa svojim pulmologom, jer je svakom pacijentu potreban individualan pristup, prema tome i specifičnost pripreme pred bronhoskopsko ispitivanje.

Posledice

Neke mere opreza su svakako dobrodošle posle ovakve vrste pregleda. Prvo i osnovno je da nikako ne dolazite sami na pregled, a evo i zašto. Preporučuje se da ne vozite, ne potpisujete važna dokumenta i ne idete na posao 24 sata nakon obavljene bronhoskopije, zato je najbolje da dođete u pratnji sa nekim članom porodice ili bliskim prijateljem.

Takođe, promene koje mogu da zadese pregledanog su i očekivane kada se ima u vidu procedura pregleda i instrument sa kojim se izvodi. To su: promena ukusa (zbog dejstva lekova), promuklost, osećaj pojačanog stvaranja pljuvačke, suvoća grla, ali i tragovi krvi u iskašljavanju. Ove promene mogu da traju jedan do dva dana.

Uzimanje jela i pića, premda su refleksi gutanja oslabljeni, dozvoljeni su ali nakon prestanka dejstva anestetika i zaustavljanje refleksa kašlja, a to je posle jednog do dva sata.

Sve što vas inetersuje, a lekar vam nije objasnio, najbolje da ga pitate sami, jer bolje je dosađivati pitanjima ljudima koji znaju i mogu da vam pomognu nego da svojim logičkim zaključcima sebi odmognete.

Da ili ne

S obzirom da bronhoskopija omugućava dalje intervencije i materijal za dalje preglede po bolesnikovo opšte stanje disjanih organa veoma je važna i ne treba je izbegavati zbog eventualnog straha od pregleda. Ono što može izazvati, kao što smo pomenuli, jeste u (odnosu na efekte) neznatan neprijatan osećaj u nosu i grlu, kašalj, a kod nekoga i to vrlo retko nagon za povraćanje.

Treba naglasiti da je bronhoskopsko ispitivanje kao metoda u pulmologiji (grana u medicini koja se bavi bolestima organa za disanje) kako dijagnostički tako i terapijski veoma cenjena i primenjiva.

Zdravlje +

Bolesti organa za disanje napadaju osobe različite starosne dobi. Međutim, smatra se da da su najotporniji odrasli srednje životne dobi, dok su deca i stari više podložni komplikacijama i dugotrajnim, hroničnim oboljenjima. Kod ovih rizučnih grupa oboljenje disajnih organa nastupa podmuklo i prikriveno, tako da u početnoj fazi izgleda čak i bezopasno.

Radi preventive, vredi pomenuti i to da česta oboljenja organa za disanje u većini slučajeva, gotovo uvek dovode do hroničnih bolesti pluća: hroničnog bronhitisa, emfizema, astme što su dugotrajna i teško izlečiva oboljenja pluća.

Osobe koje imaju probleme sa disajnim organima, lekari savetuju da treba što više da borave u provetrenim prostorijama, da bi sa što više kiseonika snabdevali pluća, zatim noću u sobi za spavanje ne treba držati cveće kao ni paliti sveće. Naravno, postoje i specijalni aparati pomoću kojih se čist kiseonik dodaje u prostorije, al iz istog razloga zdravi ljudi ne bi trebalo puno da borave u istim sobama kako ne bi trošili kiseonik koji je oboleloj osobi neophodan.

Interesantan je podatak da čovek tokom jednog dana izbaci kroz pluća oko 320 do 440 grama vode. Dokaz za to je kada stavimo hladno ogledalo ispred usta ili nosa, ono ostaje zamagljeno, a to je upravo vodena para.

Kad se jednom povredi kičma i njeni pršljenovi, prvobitno zdravo stanje ne može više da se vrati, samo se sprečavaju dalja oštećenja. S toga je od izuzetne važnosti poznavati osnovne pojmove kičmenog stuba, nosioca celog čovečijeg tela. Povreda ili slabljenje kičmenog diskursa naziva se diskus hernija.

Definicija

Stručan termin koji se u medicini koristi kada nastane oštećenje diska koji se nalazi između kičmenih pršljenova jeste diskus hernija.

Kičmeni stub se može povrediti tokom svakodnevih aktivnosti, takozvanim mikrotraumama. Čovek ima 33 do 34 kičmena pršljena, a između pršljenova se nalaze diskovi koji imaju ulogu amortizera da bi kičma mogla da balansira i bude savitljiva. Kada dođe do pomeranja diskusa iz međupršljenskog prostora javlja se uklještenje nervnog korena. Diskusi su hrskavice koje se sastoje od želastinaste mase i malim nezgodnim pokretom mogu biti zgnječeni, a često se kaže i iscurio je disk, jer je disk oblika sličan krofnama. Neki lekari ovu pojavu slikovito objašnjavaju, kao kada pritisnete krofnu pa iscuri džem tako nastaje i diskus hernija.

Iako je naša kičma savitljiva i elastična, jednom ugnječen i povređen disk vremenom postaje još oštećeniji, te se ne može više vratiti u prvobitno anatommsko stanje, tj. položaj.

Sa jedne strane diskus hernija može izavati bol i pritisak na živac, al sa druge strane ima dosta slučajeva kad pacijenti ne osećaju bol i pored toga što imaju oštećenje diska i tek posle dugog perioda se obraćaju svom lekaru. Ipak je za utehu da samo u retkim situacijama se diskus hernija mora operisati.

Simptomi

U većini slučajeva diskus hernija se manifestuje kao bol u donjem (lumbalnom) delu kičme i u vratnom delu.

Dijagnoza se vrši pomoću magnetne rezonance, skenera ili rendgena. Diskus hernija može biti bez smetnji, bezbolna i tupa, al i dosta neprijatna i veoma bolna.

Lumbalni deo kičme, diskusi između četvrtog (L4) i petog (L5), te petog lumbalnog i prvog sakralnog (krsnog) pršljena (S1) se najčešće degenerišu, s obzirom da donji, salbinski deo kičme trpi najveće opterećenje premda nosi svu težinu tela.

Bolovi u slabinskom delu leđa, utrnulost istog, smetnje kod mokrenja, stolice, potencije kod muškaraca, te smanjena pokretljivost stopala vode se kao osnovni simptomi lumbalne diskus hernije.

Kako starimo sadržaj vode se u diskusima smanjuje, tako sa 80 % vode kod novorođenčadi, pri dubokoj starosti se svede na 70 %. Isto se tako smanjenjem težine i elastičnosti diskusa dobija degeneracija diskusa. Ona nastaje zbog opterećenosti tog dela kičme tokom života (stalno sedenje ili teških fizičkih poslova).

Postoje dve vrste degeneracije diskusa u slabinskom delu: lumbalna diskus hernija i lumbalna spondiloza.

Uzrok

Kako se u narodu kaže, uklještenje pršljenova se retko dešava kod zdravog diskusa. Pomenuta degeneracija dikusa je skoro uvek uzrok nastanka diskus hernije.

Izletanje diskusa iz ležišta može biti delimično ili potpuno, što se manifestuje pritiskanjem nervnog korena u tom delu kičmenog stuba, tačnije uklještenjem.

Diskus herniji podležu kako fizički radnici, tako i svi koji rade sa pognutim i iskrivljenim leđima. Dovoljna je samo mala korekcija u položaju kičme pri ovakvim poslovima da bi se smanjio rizik od uklještenja ili trajnog oštećenja dikusa na kičmi.

Lečenje

Diskus hernija se može izlečiti bez operacije. U većini slučajeva, uz savremenu opremu i veliko iskustvo, operacija nije nužna.

Kod diskus hernije imamo dve vrste lečenja: konzervativno i operativno koje sledi ukoliko je konzervativna terapija bila neuspešna.

Operaciju je najbolje izvršiti u prva tri meseca pošto su se pojavili simptomi, tako će i rezultati zahvata biti efikasniji i uspešniji.

Fizikalna terapija

U deo konzervativne spada i fizikalna terapija.

Kod neprestane i akutne diskus hernije poželjno je mirovanje oko pet dana, prema savetu lekara dodatna terapija se vrši sa određenim lekovima i njihovom redovnom primenom.

Kako ne biste izazvali kontraindikacije, fizikalnu terapiju isključivo treba primenjivati u dogovoru sa svojim lekarom.

Postoje i malo ređi slučajevi kada se prepisuju radikularne blokade na pritisnuti deo nervnog korena ili epiduralna injekcija direktno u kičmeni kanal sa dozom odgovarajućeg leka.

Pored ovih metoda tu je i masaža, terapija zagrevanjem, alternativne metode lečenja koje su zastupljenije više u svetu nego kod nas. Takođe i za njihovu primenu potreban je stručan i školovan terapeut jer u suprotnom i one mogu izazvati komplikacije i kontraindikacije.

Bolovi za vreme sedenja i spavanja

Bol se najčešće širi duž nogu. Kod lumbalne diskus hernije bol polazi od leđa i završava u stopalima, što dalje dovodi do trnjenja u nogama. Već smo pomenuli da se mogu javiti i bolovi pri mokrenju, pražnjenu debelog creva i td. ali oni spadaju u one ređe simptome lumbalne diskus hernije.

Danas kada mnogi ljudi ili na poslu ili van njega pretežno drže svoje telo u sedećem položaju često se dijagnozira oštećenje i uklještenje međupršljenog živca. Na udaru od diskus hernije su službenici, kompijuteraši, vozači jer su statični dok obavljaju svoj posao a pošto kičma trpi najveći pritisak i teret tela u većoj su opasnosti da ih kičma „izda“ jer joj struktura brže slabi nego kod osoba koje stalno šetaju. Na primer, šumari imaju najmanje izglede za ovu vrstu oboljenja kičme.

Kao prevencija lekari savetuju da se spavanje na stomaku skoro uvek izbegava. Jer kod sprečavanja nastanka diskus hernije najbitniji je pravilan položaj tela, kako često kažemo pravilno držanje i tokom dnevnih aktivnosti ali i tokom spavanja.

Trudnoća

Tokom trudnoće se svakako javlja bol u leđima, posebno u pomenutom lumbalnom delu. Kako se termin za porođaj približava, kako je beba sve veća i pritisak na karlicu i kičmu samim tim je veći.

Međutim, sve detalje oko diskus hernije slobodno treba ispitati svog lekara. Ovo posebno važi za trudnice. Ne biste smeli samovoljno primenjivati vežbe a kamoli piti lekove protiv bolova. Tako da je najbolje prvo da se posavetujete sa svojim lekarom koji vodi trudnoću.

Oporavak i posledice nakon operacije

Kao i za svaku povredu i lečenje od iste potrebne su određene terapijske metode koje traju u zavisnosti od starosti pacijenta tako i od težine oštećenja nerava.

Ta neurološka oštećenja koja smo već pomenuli (slabost u mišićima, utrnulost i td.) mogu zahtevati terapiju i do 6 meseci. Kod starijih ljudi usled većeg uklještenja oporavak može trajati i duže.

U svakom slučaju najkorisnije je da se držite uputstva svog neurohirurga.

Što se tiče hirurškog lečenja diskus hernije, takozvane mikrohirurške discektomije i uklanjanja pomerenog diskusa, ona se vrši pomoću operacionog mikroskopa. Takođe, radi što boljeg informisanja o ovoj operaciji, treba znati da se radi pri opštoj anesteziji i traje do jednog sata.

Nakon operacije pacijent ostaje u bolnici oko tri dana, a imajući u vidu da ovaj poduhvat spada u rutinske operacije, nema teških posledica nakon ovog hirurškog lečenja, te su i komplikacije nakon operacije veoma retke.

Prema analizama i komparaciji rezultata posle ove vrste operacije diskus hernija se teško može ponovo pojaviti na istom delu kičme.

Takođe, opasnosti od neke vrste paralize ili nemogućnosti rada nakon operacije su apsolutno neopravdane. Operacijom se samo odstranjuje već degenerisani diskus koji je izgubio svoju funkciju.

Da biste na vreme sprečili pojavu diskus hernije ili bilo kakvog oboljenja u predelu kičme, te kako bi ojačali istu, morate prvo ojačati mišiće i trbušne i leđne sa specifično propisanim vežbama od strane lekara specijaliste. Tačno je da kičma drži naše telo ali njen pravilan položaj upravo zavisi od jakih mišića koji čim oslabe kičmeni pršljenovi prvi “zovu u pomoć”.

Poznato je da protiv gena i naslednih faktora čovek ne može pobeći ali i da redovna fizička aktivnost i pravilna ishrana mogu u mnogome sprečiti sklonost ka raznim oboljenjima i zaštiti naš organizam, posebno u starosti. Upravo proučavanje Parkinsonova bolest govori o uzrocima i metodama lečenja osoba koje imaju problem sa brzim reagovanjem i kontrolom svojih pokreta.

Parkinsonova bolest

Još je davne 1917. godine, doktor iz Londona, Džejms Parkins, prvi opisao simptome bolesti koja se manifestuje u oslabljenoj, poremećenoj pokretljivosti tela, a kao posledica oboljenja pre svega nervnog sistema.

Parkinsonova bolest, ukoliko se na vreme ne otkrije, te ne spreči dalje širenje, razvija se i stvara sve veći gubitak funkcija određenih nervnih ćelija, tačnije smanjeno lučenja dopamina (neurotransmiter u mozgu koji luči sam organizam) koji ima ulogu u kontroli voljnih pokreta, a dalje i mentalni i psihički poremećaj.

Prema opštim analizama i istraživanjima broja obolelih, smatra se da od Parkinsonove bolesti boluje oko dva miliona evropljana, a samo u Srbiji oko 25.000 ljudi.

S ozirom na ozbiljnost ovog problema i njegovo širenje, kako bi se skrenula pažnja medija i javnosti na svakodnevne poteškoće obolelih, al i njihovih najbližih i predočavanje i upoznavanje šireg okruženja sa istim, 11. aprila se obeležava i Svetski dan Parkinsonove bolesti.

Simptomi

Utvrđivanje dijagnoze za Parkinsonovu bolest nije lako, posebno u ranoj fazi bolesti i kod mlađih ljudi. U kasnijim fazama, osobe koje imaju ovaj problem lakše se prepoznaju.

Za tačnu dijagnozu potrebno je da lekar uputi pacijenta na detaljnu neurološku analizu, a ukoliko se pokaže kao potreban radi se i test levodopom.

Prema kliničkoj proceni, kako bi se dijagnostikovalo ovo oboljenje potrebna su bar dva od tri simptoma bolesti.

Dalje za određivanje faze i stupnja razvoja bolesti koriste se lestvice, tj. skale za Parkinsonovu bolest (tzv. UPDRS je skala koja se sastoji od troslojnih pitanja u vezi mentalnog zdravlja, sposobnosti obavljanja svakodnevnih i motoričkih aktivnosti, zatim pitanja vezana za raspoloženje i ponašanje pacijenta) ali i neka dodatna dijagnostička ispitivanja, kao što su kompijuterska tomografija mozga (CT) ili magnetna rezonanca (MR) koja više selektuju poremećaj kao neurološki ili vaskularni.

Najčešći i simptomi kod Parkinsonove bolesti su: postepeno usporavanje pokreta (bradikinezija), drhtanje (tzv. tremor), kao i ukočenost iliti rigon mišića udova (ruku, nogu) i vrata. Javljaju se mestimično i nejednakim intezitetom.

Radi lakšeg prepoznavanja ove bolesti opisaćemo svaki simptom pojedinačno.

Simptom usporavanja pokreta (bradikinezija), manifestuje se u sporom započinjanu pokreta i sve manjim lukovima njegovih amplituda. Jednom rečju smanjuje se reakcija. Sve je to posledica sporog prenosa nužnih, osnovnih informacija koje mozak treba da usmeri prema udovima, nosiocima pokreta i drugim delovima tela. Uopšte to znatno otežava samo funkcionisanje obolelog u osnovnim svakodnevnim radnjama. Na primer, gestikulacija tokom pričanja, treptanje, pa i okretanje i ostali pokreti su u znatnoj meri usporeni.

Kao posledica mišićnih kontrakcija koje se ponavljaju u nizu, javlja se i drhtanje (tremor) ali ne kod svih pacijenata. Neki ga skoro nemaju uopšte, dok ima i onih koji ga imaju u malom vidu (25 % od ukupno obolelih od Parkinsonove bolesti). Takođe ne treba uvek tremor vezivati sa Parkinsonovim oboljenjem, jer uzrok drhtanja može biti različit.

Najčešće se javlja pri nekom uzbuđenju i to podrhtavanjem prvo jedne pa druge ruke, pa prelazi na noge, potom podrhtavanje jezika i glave. Tremor se stišava pri odmoru, tokom spavanja.

Rigon ili ukočenost mišića, kao treći najčešći sindrom javlja se najpre u predelu vrata, ramena, šakama i u stopalima. Nekada se javlja i bol u pomenutim delovima tela, a koji se pojačava prilikom kretanja bolesnika.

Uzroci

Kao uzroci od Parkinsonove bolesti mogu se navesti: starenje, genetske predispozicije, autoimuni mehanizmi i spoljašnji uticaji kao što su infekcije, određeni lekovi, ali i razni otrovi.

Znaci

Iako znaci oboljenja nisu kod svih bolesnika identični i ne mogu se generalizovati za sve obolele, opet se mogu navesti često vidljive promene. To su (pored gore navedenih simptoma): demencija (zaboravnost), depresija, poremećaj sna, mokrenja i stolice, smetnje pri govoru (nejasnoća) i pisanju.

Treba naglasiti da je svaki bolesnik “priča” za sebe. Tako ima slučajeva kod kojih bolesnik bez ikakvih smetnji, dugo po napredovanju bolesti, obavlja svakodnevne poslove i radnje.

Takođe, kao posledica ove bolesti može se javiti u težim slučajevima i teška psihička depresija, ali Parkinsonova bolest ne predstavlja direktnu opasnost po život jer nije usko vezana za srce i ostale vitalne organe.

Postoje kod pojedinih bolesnika starije dobi vidljivi znaci i dehidratacije, prepoznatljivi kao sušenje usana, kože, zadržavanje mokraće ali i neumereno znojenje.

Lečenje

Kako mnoga istraživanja povezuju nastanak Parkinsonove bolesti sa gubitkom dopamina, njegovom nadoknadom nije se uspelo u postizanju željenih rezultata, s obzirom da dopamin ne može da prodre kroz krvno-moždanu barijeru. Zato se prepisuju lekovi, kojih ima nekoliko vrsta.

Radi što bolje informisanosti o lečenju ove bolesti navodimo i koji se lekovi primenjuju za lečenje, ali kao i do sad uvek napominjemo da nije preporučljivo ni jedan lek uzimati na sopstvenu odgovornost već samo i isključivo prema uputstvima lekara koji prati bolest.

Prema pojedinim nalazama za lečenje Parkinsonove bolesti, posebno pojave drhtanja, sve manje se koriste Akineton, Cogentin, Artane, Kemadrin, Pagitane, Benadryl, Parsidol, jer mogu izazvati niz nus pojava, od halucinacija, preko dekoncentracije do zastoja mokraće.

U ranim fazama bolesti lekari često prepisuju Amantadin, takođe kod pacijenata sa izraženim tremorom.

Kod Parkinsonove bolesti na žalost lekovi ne mogu zaustaviti dalje širenje bolesti, koje može biti sporije ili brže u zavisnosti od terapija koje se primenjuju i istrajnosti pacijenta u primeni istih. Kao i za sva oboljenja od presudne važnosti je da se bolest otkrije na vreme, u ranoj fazi. Uzimanje prepisanih lekova, ali i način ishrane kao i konstantna fizička aktivnost se ne smeju zanemariti kao sastavni delovi metode lečenja.

Prema rečima stručnjaka, kada se ustanovi tačna dijanoza u početnoj fazi, sve više se koristi i postaje efikasna takozvana simptomatska terapija koja razvija motoričku funkciju pacijenta i to u dugotrajnijem smislu.

Pojedini neurolozi takođe tvrde da ni jedan lek ne može trajno sprečiti dalje širenje bolesti ili je zaustaviti, jedino da se može uz prave terapije i lekove sprečiti njeno uobičajeno napredovanje, te se može uspešno kontrolisati.

Lekovi poput L-dopa ili Levodopa (aminokiselina) su možda i najvažniji za efikasno lečenje Parkinsonove bolesti. Smanjeno lučenje dopamina (osnovni uzročnik ove bolesti), koji se, kako smo već naveli, direktnim uzimanjem ne može probiti kroz krvno-moždanu barijeru, zamenjuje se uzimanjem levodopa oblika, sastojka iz kojeg dopamin nastaje.

Pominju se još neke metode lečenja, poput: neuroprotektivne terapije koja sprečava moždanim ćelijama da se dalje degenerišu, pri čemu je važno unošenje antioksidanasa, vitamina E i C, ali i beta-karotena, gangliozida GM1 i koenzima Q10.

Preventiva

Ukoliko primetite neke od gore pomenutih simptoma ne bi trebali da paničite, jer samo ukoliko Vaš lekar ustanovi dijagnozu Parkinsonove bolesti treba dalje preduzimati mere u cilju smanjivanje daljeg napredovanja bolesti.

U svakom slučaju posle pedesete godine svaka promena na telu zahteva obraćanje stručnim licima koji mogu biti od pomoći ako im se obratite na vreme. Nije nužno podleći dubinskim analizama za dijgnozu ove bolesti. Većina lekara može opštim fizikalnim pregledom ustanoviti dijagnozu za Parkinsonovu bolest.

Ishrana

Premda se ova bolest manifestuje kao smanjena pokretljivost, onda je logično što se kod pacijenata javlja opstipacija iliti zatvor, zato je vrlo bitna pravilna i zdrava ishrana koja će stimulisati aktivan rad creva.

S druge strane kod nekih pacijenata se javlja i gubitak apetita što dovodi do naglog mršavljenja.

Zbog svih gore navedenih razloga osobe obolele od Parkinsonove bolesti trebale bi da unose što više tečnosti, svežeg voća i povrća, kao i intergralnih žitarica.

Obavezna dnevna doza tečnosti bi trebala biti do 2 litra i to da se uzima u malim količinama tokom celog dana. Najbolje je držati vodu na nekom vidnom mestu kako bi osobu stalno podsećala na svoju “dnevnu obavezu”.

Prehrambena vlakna se takođe preporučuju u što većim količinama kako bi probavu i crevnu floru održala vitalnom. Zasićene masti i šećeri su neprijatelji ovim osobama i treba ih izbegavati, a proteinsku hranu i nezasićene masti koristiti u umerenim količinama.

Što se vitamina tiče, najviše su potrebni vitamini C i E koje (u dosluhu sa svojim lekarom) kao i minerale poput kalcija, magnezijuma i cinka. Neke kombinacije se takođe mogu pokazati delotvornim poput uzimanja vitamina B6 zajedno sa magnezijumom, ali samo ukoliko ste se prethodno posavetovali sa Vašim lekarom.

Dužina života

Iako analize pokazuju da se svake godine na 1000 stanovnika javi jedan oboleo od Parkinsonove bolesti. Svakako posle 50 godine života čovekov organizam gubi onu elastičnost i vitalnost organa i ćelija koje je imao godinama unazad, pa zato ove kategorije stanovništva spadaju u najrizičniju. Što bi značilo da ih je većina starije životne dobi ili pri kraju srednje dobi. Međutim, kod ovog zdravstvenog problema ima razlike i kada je reč o polu, te više obolevaju muškarci od žena.

Poslednja faza

Postoje 5 kliničkih faza Parkinsonove bolesti.

Ako krenemo od stanja kada nema znakova od pomenute bolesti, onda je I faza kada bolest zahvata jednu stranu tela, tzv. jednostrana zahvaćenost. Potom II faza je kada su obuhvaćene obe strane tela bez smetnji sa ravnotežom. III faza je obostrana zahvaćenost tela sa nestabilnim momentima, iako bolesnik i dalje može pokazivati fizičku samostalnost.

Poslednje dve faze kod parkisonaca su stanje teškog kretanja, mada i dalje osoba može stajati i hodati bez pomoći. I kao poslednja V faza smatra se najgori oblik ovog oboljenja a to je vezanost za kolica ili krevet.

Lekovito bilje

Prema jednom istraživanju koje je sprovedeno na više od 60 000 Kineza, dnevna doza od samo jedne šoljice crnog čaja ima verovatnoću od 71% da može umanjiti uzrok i rizik ovog oboljenja.

Takođe, na mesečnom nivou, prema istom istraživanju, ko je popio najmanje 23 šoljice crnog čaja, smanjio je za 71% verovatnoću od nastanka neuroloških oboljenja od kojih nastaje Parkinsonova bolest.

Nasleđivanje

Prema dosadašnjim procenama naučnika postoje određene genetske predispozicije za pojavu Parkinsonove bolesti.

Međutim, postoje i druge analize i istraživanja koja kažu da manje od 5% slučajeva ova bolest jeste nasledna, dok većina ( 95 %) obolelih od Parkinsonove bolesti nije nasledna.

Danas kada je sve više ljudi na birou za zapošlavanje sa diplomama visoko školskih ustanova poslodavci kao da sve više stežu kaiš i postavljaju nekada i ne moguće uslove i zahteve, s obzirom da znaju da „ako jedni neće da rade ima ko hoće i pod tim i takvim uslovima“. Sa druge strane, zaposleni znajući to pretvaraju se u mahova zrna trudeći se da što više rade pa i prekovremeno ne bi li zadržali i taj posao koji im nije ravan. Danas, u 21. veku, nema osobe koja na poslu uživa i ne doživljava bar predstresno stanje. Uslovi na tržištu ponude i tražnje nikako ne idu u korist radnicima, zapadni sistem „noćenja“ na poslu sa balkanskim sindromom ne nadoknade za prekovremeni rad je, na žalost, prešao u pravilo poslovnog ambijenta. Opet bilo kako bilo stres narušava zdavlje pa za prevazilaženja konflikata kako unutrašnjih tako i sa radnim okruženjem uvek postoje rešenja koja Vam otkrivamo u redovima koji slede.

Stres na poslu

Uopšteno govoreći stres se javlja najčešće u situacijama koje ne možemo da kontrolišemo. Kada se pokrenu hormoni koji su zaduženi za stres smanjuje nam se koncentracija, samokontrola i lepo, uljudno ponašanje. U tavim situacijama, prema savetu stručnjak treba sagledati i uporediti kako se ponašate kada možete da kontrolišete situaciju a kako kada ne možete.

Premda na poslu provodimo veći deo dana, kad se izračuna na duži period možemo slobodno reći da pola životnog veka provodimo radeći. Radni uslovi su umnogome presudni kako po psihofizičko zdravlje zaposlenih tako sa druge strane i kako doživljavamo poslodavca. Adaptcijom na razne radne usove ukoliko nam ne odgovarju nesvesno štetimo naš nervni sistem. Zato kako bi smanjili nelagodnost i neprijatan radni ambijent i pri tom poboljšali svoju efikasnost na poslu moramo promeniti radne uslove, sami ili uz pomoć kolega, pa i samog poslodavca. Ako ne možemo da utičemo na povećanje plate možemo bar na udobnost i zdrave radne uslove u kojima ostavljamo svaki naš dan.

Simptomi

Kao poznata biopsihološka pojava stres se češće javlja u slabo razvijenim privrednim društvima i ekonomski slabim organizacijama, preduzećima. Kao posledica pritiska radnih zahteva na poslu i načina na koji se radnici odnose prema tim zahtevima, stres se manifestuje kako u radnom okruženju tako i u zadovoljstvu i zdravlju radnika.

Kada se sagleda nacionalni dohodak u razvijenim zemljama, gubitak po društvo je veliki. Naime, nacionalni dohodak se smanjuje za 10 % na nacionalnom nivou zbog gubitka koje doprinosi stres na poslu, bolovanje, premeštanje kadrova, medicinske usluge i td.

Posledice

Posledice od stresa na poslu su uvek štetne, kako po radnu sredinu, tako i po krajnje poslovne ciljeve firme, ali i po čovekovo zdravlje.

Ako se zdravlje radnika uzme kao najbitnija stavka po nesmetanu produktivnost posla, onda se stres koji može biti uzrok nastanka i teških bolesti, (čak i nesposobnost u odlučivanju i svakodnevnom obavljanju radnih zadataka), mora suzbiti u korenu. S obzirom da stres utiče na kompletno radno okruženje i na ostale kolege, on može prouzrokovati i ne dolaženje radnika na posao.

Ove anomalije na poslu su inače česte u svim većim organizacionim promenama svake firme, zato valja raditi na timu stručnjaka koji raspolaže mehanizmima za sprečavanje stresa, kroz razne radionice i seminare – kako upravljati stresnim situacijama na poslu.

Navodimo nekoliko posledičnih reakcija i efekata radnika koji deluju pod stresom:

1. Nesanica, razdražljivost, neodlučnost, umor i greške pri radu – najviši nivo opterećenosti radnika;
2. Povećana motivacija, višak energije- srednji optimalni nivo;
3. Neprirodno smanjena motivacija, apatičnost, nezainteresovanost – najniži novo opterećenosti radnika.

U trudnoći

Ne kaže se bez razloga da su trudnice u drugom stranu, pa stoga i njohova briga nekad ide od najmanjih sitnica do nekih krupnih problema. Hormonsko divljanje utiče mnogo i na nervni sistem trudnica. Ipak ukoliko ima ozbiljnog pritiska na radnom mestu ili u najgorem slučaju pretnja otkazom posle trudničkog bolovanja, to se svakako može manifestovati i na zdravlje bebe.

Tačnije, kako istraživanja pokazuju stres kod trudnice može prouzrokovati prevremeni porođaj, zatim manju kilažu novorođenča, ali i kasnije dugotrajnije posledice na dete kao što su astma ili sklonost nekim vrstama alergije.

Do sad nije dokazano da stres može biti glavni uzročnik pobačaja, međutim može biti svakako jedan od uticajnijih okolnosti istog.

Glavno pravilo u trudnoći je da brinete o sebi, jer tako u stvari brinete o svom detetu.

Par uspešnih metoda izbegavanja stresa na poslu u trudnoći jesu da: što više šetate koristeći umesto jedne više manjih pauza; izbegavate pretrpanost informacijama raznih sadržaja kako vezanih za trudnoću tako i onih u vezi posla; da se uključite u grupne sastanke sa ostalim trudnicama; spavate dovoljno i poželjno je da ranije, pre ponoći, odlazite na spavanje; pravilna i zdrava ishrana je vrlo bitna za dobar rad kako nervnog sistema tako i celokupnog organizma; fizička aktivnost (ako vam dozvoljava lekar), tj. gimnastika za trudnice utiče svakako antistresno; i za kraj ono što se podrazumeva je da koristite i godišnji odmor ukoliko smatrate da vam je potreban.

Mobing

Današnje organizacije su sklone čestim promenama koje zahtevaju od zaposlenih da se konstantno adaptiraju na nove promene i radne uslove, što svakako za posledicu ima stres na poslu.

Takođe, visoki nepresušni zahtevi koji se stalno menjaju, zadaci koji se postavljaju bez obzira na povratne rezultate i okolnosti, utiču da se radnici kao žrtve mobinga konstantno izlažu stresu.

Kako pobediti

Da biste zadržati radno mesto, a pri tom da ostanete u zdravom psiho-fizičkom stanju, treba primeniti nekoliko “oružanih“ taktika.

Kao prvo izborite se za jedan (obavezan) slobodan dan u sedmici, kad ćete da uživate i da ne razmišljate o svom poslu. Kako pojedini uspešni ljudi savetuju: “nikada nemojte da mislite da ćete nešto propustiti ili da kolege ne mogu bez Vas kad niste na poslu”. Verujte da mogu i bez Vas i da ništa nećete propustiti, samo ćete se maksimalno posvetiti sebi i sledeći dan kao novi započeti još jednu radnu sedmicu.

Zatim, poradite na ambijentu u kojem radite ili provodite najveći deo radnog vremena. Uredite prostor da Vam bude prijatno kad ulazite ali i kad izlazite iz njega. Biljke u kancelariji su jedan od najboljih antidepresiva, bolji i od otvorenog prozora (ali ne zaboravite i da što češće vetrite prostoriju kako bi Vaš mozak imao dovoljno kiseonika, bez kojeg nećete biti ni raspoloženi ni postizati dobre rezultate).

Šetnju ne smete da zanemarite. Bolje je na pauzi prošetati na svežem vazduhu nego popiti kafu opet u sedećem položaju. Takođe umesto fitnesa, brzo hodanje od 20 minuta svakako može da pobedi stresno stanje, a koje ako se ne “leči” kontinuirano donosi samo još gore nervno rastrorojstvo.

U Americi, prema rečima profesorke iz Beograda koja je otputovala zbog seminara na 7 dana, na radnim pauzama ljudi idu u teretanu, prezuvaju se u sportsku opremu i celu pauzu koriste za rekreaciju. Tako je ona sa svojim američkim kolegama pravila otiske u snegu od tela, ispred zgrade u kojoj se održavao seminar.

Kad smo kod kafe, ni sa njom ne preterujte. Preko 3 kafe dnevno, kažu stručnjaci, stvara adrenalin koji ima kontra dejstvo, prouzrokujući samo nervozu koju možda i ne povezujemo sa previše unetog kofeina u organizam.

Takođe, postoje i treninzi za savladavanje konflikata na radnom mestu. Raspitajte se kakav im je program ili redovno čitajte o toj tematici. Delotvoran pozitivan efekat imaće i činjenica kad budete saznali koliko se još osoba poput Vas bori sa istim problemima na poslu: navalentnim saradnicima, beskompromisnim šefovima i direktorima, nekvalifikovanim kolegama, prekovremenim obavezama, neadekvatnim uslovima za rad i mnogo drugih.

Kako izbeći

Ako na izbegavanje stresa gledamo kao brigu o svom zdravlju, onda i u ovom segmentu postoje hitne intervencije i to kako u trenutnim potencijalno vrlo eksplozivnim situacija sprečiti da ne dobijete slom živaca.

Najvažnije je da čim osetite da će Vas neka situacija izvesti iz takta i da nećete još dugo izdržati pribrani, počnete polako da brojite do 10, potom 3 do 5 puta duboko udahnite.

Sledeća mogućnost u izbegavanju stresa je da, ako se radi o nekom frustrirajućem zadatku ili obavezi koju treba da predočite drugima, zatražite malo vremena dok ne razmislite o problemu i tako savladate i stres i dobijete na vremenu za argument.

Već smo pominjali koliko šetnja pomaže i posred stresne situacije, ali i kao preventiva od iste.

Mnogi se osećaju bolje kada kažu “izvinite” za napravljenu grešku. U svakom slučaju ste smanjili tenziju.

Kako prevazići

Tim koji može doprineti prevazilaženju negativnih posledica od stresnih situacija na poslu jeste menadžment firme. Određene strategije da bi se prevazišao stres jesu:

• Prevazilaženje starih, tradicionalnih sistema upravljanja i stvaranje fleksibilne atmospfere u cilju što efikasnijeg obavljanja posla a ne opterećenosti radnika istim;
• Raspored poslova, kao i mogućnost vidiljivosti pozicije tj. radnog mesta prema učinku na poslu, daje dodatnu motivaciju pa čak i želju za napredovanjem;
• Stvaranje timskih poslova može probuditi kod radnika kreativne afinitete i slobodu u dolasku do određenih rešenja postavljenih radnih zadataka.

Kako ublažiti

Promenljiva radna klima, kako smo već pomenuli, uzrok je panike i stresa kod većine radnika. Kako bi se ublažio strah od predstojećih promena svi zaposleni bi trebalo da odgovore na sledeća pitanja ili bar neka od njih:

• Hoću li biti dovoljno efikasan i novom radnom sistemu?
• Da li će promene uticati na moje radon mesto?
• Kolko ću biti odgovoran za nove poslove i hoću li morati da radim duže?
• Da li svojim radnim mestom ugrožavam svoje najbliže prijatelje i svoju porodicu?

Kad je reč o tome kako smanjiti ili ublažiti stres, kao prvi korak jeste pozitivan menadžment koji će sprovesti promene na “najbezbolniji” način po radnike.

Postoji i mogućnost probnih promena koje doprinose testiranju kako ponašanje radnika tako i celokupne firme da bi se donela odluka o svsishodnosti primenjivanja promena ili ne. Posle tog probnog perioda u većini slučajeva se manje stresno proživljava predstojeća promena u firmi i smanjuje se otpor na nju.

Pored pozitivnog uticaja upravljačkog tima na radne uslove i same radnike, opuštena i prijatna radna atmosfera se stvara stavljanjem cveća i drugih biljaka u kancelariju

Na smanjivanje stresa utiče i promena ne samo u organizaciji već i u samim svakodnevnim navikama radnika koje često oni nisu ni svesni. Na primer, postavljanje lampe ili drugog dodatnog osvetljenja može učiniti prostoriju ugodnijom, kao i okretanje stola prema dnevnoj svetlosti. Takođe, ubacivanje nekih veselih boja u radni ambijent učiniće da se osećate rasterećenim i vedrijeg duha, čemu će najviše biti zahvalan vaš nervni sistem bez stresa.

Seboreja ili seborejični dermatitis, je bolest kože koja se javlja u vidu perutanja određenih delova tela, poput nosa, kože glave, oko očiju, itd.

Čak tri posto populacije bolije od seboreje, a problem sa ovom bolešću imaju sve generacije. Nekad čak i novorođenčad.

Veruje se da je seboreja nasledna, premda na njen nastanak veći uticaj ima način života. Dakle, treba izbegavati stresne situacije i korigovati ishranu. Hormoni takođe imaju značajnog uticaja na nastanak seborejičnog dermatitisa.

Koji su uzorci i posledice seboreje?

Simptomi, uzrok i posledice: crvenilo, svrab, gubitak kose ….

Kritični delovi tela ( najčešće lica ) se upale i koža se na tom mestu ljušti. Javlja se još ispod pazuha, oko grudi, čak i na preponama. Na obolelim mestima se pojavljuju i omanji pečati crvene boje. Pored perutanja javlja se i jak svrab, a kosa se često masti i opada.

Smatra se da seboreja nastaje kod prekomernog lučenja žlezda ili kod pojave gljivica od kojih nastaje infekcija kože. Pečati i perutanje javljaju se na više manjih mesta, samo ponekad zahvate čitave površine.

Perut je takođe jedna vrsta seboreje, ali u blažem obliku. Poznato je da postoji suva i masna perut. U odnosu na seboreju, dosta lakše se leči, ali takođe se radi o hroničnoj bolesti koja se stalno vraća. Na žalost, skoro polovina svetske populacije ima problem sa peruti.

Od seboreje najčešće boluju muškarci, i to momci koji ulaze u pubertet.

Seboreja na prvi pogled izgleda bezazleno. Učiniće vam se da je perut, jer se koža peruta u ljuspicama. Međutim kasnije se pojavljuju crveni pečati, svrab se pojačava, nekad se javlja čak i bol na koži. Ljuspice kože postaju žućkaste, a slede i ostali simptomi poput pojačanog znojenja. U slučaju da se ne leči pravilno, dešava se i da obolela osoba oćelavi, što se može desiti čak i u mladosti.

Kako se leči ova bolest kože?

Korigujte ishranu

Seboreja je hronična bolest, što znači da se ne može izlečiti, ali se može kontrolisati. Za početak, potrebno je promeniti životne navike.

Kako živimo u brzom vremenu, gde se ljudi mnogo nerviraju i nemaju vremena za sebe, nije ni čudo što hronične bolesti sve više i više uzimaju maha. I u nastanku seboreje, stres uzima veliki učinak, zato je potrebno izbegavati emocionalna uzbuđenja, bar ona negativna. Izdvojite za sebe bar jedan dan ili sat vremena dnevno da se odmorite i opustite. To može biti izlet u prirodu, fizička aktivnost ili jednostavno sedite u kafić i popijte limunadu na miru. Bitno je da se samo opustite.

Osobe koje imaju ozbiljnih problema sa seborejičnim dermatitisom, moraju obavezno korigovati ishranu. To znači izbegavanje slatkiša, masne i začinjene hrane, cigareta, alkoholnih pića…

Seboreja se leči i ishranom.

Lečenje: šamponi, čajevi, eterična ulja, ricinusovo ulje, soda bikarbona, maslinovo ulje.

Leti se seboreja smanjuje, naročito kod osoba koje borave na moru, dok je zimi njeno delovanje pojačano. Boravak na suncu, ublažava simptome ove bolesti. Poželjno je umivanje mlakom vodom, a ne hladnom, koja pospešuje seboreju. Takođe izbegavajte preparate za kosu poput ulja ili gelova. Unosite što više vitamina, pojačajte dnevnu dozu magnezijuma, gvožđa, cinka …

Ako vaša beba ima problem sa seborejom, ne brinite. Nije u pitanju ozbiljan problem. Seboreja kod novorođenčadi obično prelazi od majke, i vremenom se uklanja. Ovakav vid bolesti kod beba naziva se i temenjača. Bolest kroz majčine hormone, preko posteljice dolazi do bebinog krvotoka.

Naravno postoji i čitav niz preparata koji pomažu u borbi protiv seboreje, ali predlažemo da ih izaberete, nakon što se konsultujete sa dermatologom. Obično su u vidu šampona, premda se koriste i prirodna sredstva, koja se mogu napraviti u vašoj kuhinji.

Uspešno se leči aloe verom, sodom bikarbonom, čajevima, eteričnim ljudima …

Aloe vera se najradije upotrebljava u borbi protiv seboreje. Poznato je da aloe vera normalizuje nivo pH vrednosti, uspešno smanjuje iritacije na koži i hidrira je.

Soda bikarbona se takođe upotrebljava, najčešće se od nje spravljaju domaći preparati za borbu protiv seboreje. Soda bikarbona uništava gljivice koje su u većini slučajeva odgovorne za nastanak seborejičnog dermatitisa. Na primer, možete pomešati sodu bikarbonu i vodu, i na taj način napraviti pastu koju ćete držati desetak minuta dvevno na kritičnim mestima. Nakon toga je isperite.

Postoji još čitav niz domaćih preparata koji se lako spravljaju, ali ne pomažu svakom u istoj meri. Za spravljanje pomenutih preparata, koriste se i razne vrste ulja, poput maslinovog, ricinusovog ili nekoliko vrsta eteričnih ulja. Od ulja se obično prave domaće maske za kosu, koje se drže po nekoliko minuta na glavi.

Kvasac je takođe veoma uspešan u borbi protiv seboreje. Dovoljno je jednom nedeljno naraviti masku od vode i kvasca, koja se nanosi na kosu. Za ovu masku potrebne su dve kašike kvasca i šest kašika tople vode, pa se sve to pomeša i drži na glavi pola sata. Maska utrlja na koren glave. Kvasac će se stvrdnuti, ali ne brinite, lako se ispira.

Mogu li da farbam kosu ako imam seboreju?

Čajevi su takođe efikasni u borbi protiv seborejičnog dermatitisa, ali ovoga puta ne treba da ih pijete, već da ispirate kosu sa njima. To mogu biti čaj od đumbira, matičnjaka, nane, kamilice, žalfije …

Farbanje kose kod osoba koje imaju problem sa sebrejom

Želite da farbate kosu, a imate problem sa seborejom? Plašite se da ne pogoršate bolest.

Simptomi seboreje su različiti kod svake osobe. Tako neki ljudi mogu farbati kosu bez problema, dok drugi imaju pojačane probleme.

Za početak poželjno je da sanirate seboreju nekim preparatom, ako već želite da se farbate. Potom se ofarbajte i ako primetite da se posledice ne pojavljuju, možete nastaviti sa farbanjem u željenim periodima.

Pitate se kako je moguće da pojedini ljudi zadrže svoju mladolikost do kraja života. Naravno, koža kao i sve ostalo ne uspeva da prkosi gravitaciji, pa zato bore postaju sastavni deo nje. No, ipak, neki ljudi stare kao katedrale i vino, a neki kao cipele. S druge strane ima i onih koji izgledaju kao da nikada ne stare. Genetika, reći će mnogi. U nekim slučajevima biće potpuno u pravu. Setimo se glumica poput Anice Dobre ili Dude Mijatović iz svojih ranijih dana i sada. Koliko još takvih ljudi znate. Odolevanje starenju može biti genetsko, ali i ophođenje prema životu i zdrave životne navike imaju i te kako udela u izgledu. Jako je bitno postići sklad između spoljašnje mladolikosti i unutrašnje mladosti. Zadržati mladost duhom nije baš svojstvo svih, pa zato kažu da je starenje neminovnost, a odrastanje stvar izbora. Poštovati i negovati dete u sebi često se odražava i na fizički izgled, pa tako ne čudi što vedri ljudi i ljudi mlada duha imaju mnogo manje bora.

Masna hrana saveznik bubuljicama

Često se u mladosti ljudi suočavaju sa velikim protivnikom zbog koga se kasnije javljaju veliki problemi sa samopouzdanjem. Kompleksi umeju da poremete i društvene osobe pa takve osobe postaju intravertne, često cinične i pune problema ukorenjenih duboko u svesti. Osim hormonskih promena koji iniciraju akne vulgaris, često se dešava da nezdrava ishrana, alkohol i cigarete utiču na razvijanje bubuljica. Zbog toga je osim redovnog održavanja higijene lica potrebno posavetovati se sa lekarima i stručnjacima iz oblasti dermatologije koji će propisati dijete, način ishrane, ali i preparate za uklanjanje bubuljica. U starosti ćete na taj način sprečiti razvoj potencijalnih ožiljaka i rošavosti koji dodatno ruže lice i čine ga starijim nego što jeste.

Tretmani za mlađi izgled

Osim odgovornog odnosa prema sebi samom, vrlo često se valja konsultovati i sa stručnjacima koji će vam ponekad preporučiti i tretman za održavanje mladolikosti. Hidratacija lica i hemijski piling od značajne su pomoći za održavanje mladolikosti lica. Lice se može očuvati samo uz pravilne tretmane i slušanje saveta. Laički auto tretmani ponekad umeju da budu i kontraproduktivni što svakako niko od nas ne želi. Osloboditi se suvišnih naslaga u porama lica nije teško uz stručnjake. Vratiti sjaj licu koje je pogrešno tretirano neretko je gotovo i nemoguće.

Šta sa Suncem?

Sunce može biti mač sa dve oštrice. Veoma često slušamo o tome da jako sunčevo zračenje može izazvati i rak kože, dok se izlaganje UV zracima smatra potpuno opasnim po zdravlje. Ono što ipak treba znati jeste da ovakvi saveti važe samo onda kada je u pitanju preterano sunčevo zračenje u letnjem periodu kada temperature premašuju 30 podeok. Saveti su da se sa sunca tada treba sklanjati u hlad i izbegavati izlaganje njegovim zracima u periodu od 10 do 17 časova. S druge strane, sunčeva energija obezbeđuje vitamin D koji je veoma važan za pigment, ali i rad pojedinih žlezda koje oslobađaju hormon sreće. Zbog toga, u sunčanim i prijatnim danima, mnogo je pogubnije sakriti se potpuno, nego prošetati i upiti energiju direktno sa izvora. To će svakako učiniti da vam telo i duh budu u saglasju.

O mladosti su pisale mnogobrojne knjige, a tu temu pokrile su i druge grane umetnosti. Koliko je samo mudrosti izrečeno o toj pojavi koju bi svako da vrati, ali ona prosto postoji samo jednom u životu. Setimo se samo Arsenovih pesama, “Slike Dorjana Greja“,filma “Čudesni slučaj Bendžamina Batona“ i još unedogled ostvarenja sa istim motivom. Slediti savet mudraca da je mladost doba koje se treba proživeti punim gasom, svakako je posebno važno. Međutim, ostavite ipak nešto svoje mladosti i za one dane kada dođe smiraj pa i vi rešite da je možda pretočite u pesmu.

Iznervirate se uvek kada vidite da vam deo tela koji u žargonu i šali ljudi zovu spojleri ili bokobrani sve više rastu? A ko i ne bi. Nego, da li se i zapitate ko je kriv što nastaju i da li na kraju uvidite da je jedina odgovornost isključivo na vama. Izgovori se veoma lako nađu i krivicu uvek svalimo na neku okolnost. Te potrajala je zima,te bio sam bolešljiv, a i kiša je često padala pa nisam mogao da se potpuno posvetim treningu. Sada, kada u letnjim mesecima treba skinuti majicu i prošetati plažom ili otići na bazen, radije birate da ostanete kući da vas tamo negde ne bi sreo neko ko vas zna od prošlih godina i uputi vam ono najneomiljenije pitanje: “Jesi se ti to malo ubucio?“. A dođavola baš i sa tim pitanjima. “Pa ako si primetio da sam se ubucio, onda jesam, ne znam što mi to nabijaš na nos“ pomislite i zažalite što niste malo poradili na sebi. Evo nekoliko saveta kako da izbegnete negativne komentare i konačno se osetite zdravo, poletno i zategnuto.

Jedite promišljeno

Najosnovnije kod ishrane jeste da budete redovni i unosite tek onoliko kalorija koliko vam je zaista potrebno. Doručak ne bi trebalo da preskačete jer je on najosnovniji obrok koji obezbeđuje energiju potrebnu za čitav dan. Ukoliko ga preskočite nije pametno da ga kompenzujuete večerom. Voćni doručak i čaša mlake vode na prazak stomak čim se probudite, detoksifikovaće vaš organizam i učiniti da se masne naslage razgrađuju za energiju. Izbegavajte kasne i preobilne večere. Najbolje je da nekoliko sati pred odlazak na počinak ne jedete ništa. U obzir mogu da dođu čajevi bez kofeina ili ceđeni sokovi. Bez veštačkih zaslađivača, razume se. Osim redovnih obroka možete ubaciti i užinu koja bi u zavisnosti od napornosti dana trebalo da bude srednje kalorična, pa je najbolje zameziti voće ili pojesti salatu. Leti je to bar lako.

Vežbanjem do zdravlja

Značaj treninga nikako se ne zanemaruje. Vožnja bicikle, lagani džoging ili posvećenije vežbanje popularnih disciplina poput crosfita, kao i mnoge druge verzije fizičke aktivnosti i te kako utiču na figuru i zdravlje. Izdvojiti sat vremena dnevno radi posvećivanja sopstvenom telu koristi vam na mnogo planova. Vežbanjem se oslobađa i endorfin, hormon sreće, pa ćete osim fizičkim izgledom, zračiti i poztivnom energijom. Uskočite u sportsku opremu i posvetite se sebi. Dajemo vam i bonus savet koji se tiče opreme. Značaj kvalitetne sportske opreme i kvalitetnih i udobnih patika za trčanje je veliki jer se tako smanjuju rizici od nastanka žuljeva, atletskog stopala i drugih bolesti u kojima možete potražiti izgovore za svoje stanje.

Ustalite navike

Osim pravilne i izbalansirane ishrane i vežbanja, veoma je važno da se odreknete nekih navika koje prevazilaze domen hedonizma. Pušenje i alkohol često vode u ozbiljnije mentalne i fizičke probleme pa je, ako do sada već niste, idealno vreme da sa tim stanete. Tako ćete regulisati san i uspeti da se samodisciplinujete. Spavanje do podne i kasno leganje mogu u potpunosti poremetiti vaš bio ritam. Dovoljno sna je veoma važan segment, ali nikako sa time ne treba preterivati. Odraslom čoveku je potrebno i manje od osam sati za normalno funkcionisanje. Osam sati sna je optimalno vreme tokom kog će vam se mišići potpuno odmoriti. Ukoliko imate problema sa uspavljivanjem, pred spavanje radite vežbe disanja. Dubohi udak i brojanje do četiri, zadržavanje vazduha u plućima sedam sekundi, i lagani izdah u trajanju od osam sekundi pomoći će vam da opustite telo. Posle nekoliko ponavljanja potpuno ćete se opustiti i zaroniti u dubok san. Testirajte naše predloge i već posle nešto više od mesec dana videćete nesumnjive rezultate. Onda će se svakako i vaša volja za životom postepeno vratiti, a na plažu ćete otići puni sebe, šepureći se obasuti komplimentima.

[adrotate group=”1”]

Masaža je nešto što svi volimo i što nas asocira na opuštanje, predah, beg od realnosti i stresa. Svako ko iole drži do svog zdravlja, trebalo bi da ode na masiranje bar dva puta nedeljno.

Iako na prvi pogled deluje kao da je reč samo o relaksiranju, masaža umnogome utiče na naše zdravlje. Njen cilj je da opusti mišiće, koji dalje utiču na bolji rad krvotoka, telesnih tečnosti, bubrega, reproduktivnih organa ( naročito kod žena ), čula i druge delove našeg organizma.

Masaža je nastala pre nekoliko milenijuma

Prvi podaci o masaži datiraju čak iz 3000. godine pre naše ere. Još u staroj Kini se znalo za ovaj vid lečenja.

Masirali su se i stari Rimljani, Egipćani, Grci, Indijci … Njihove tehnike masiranja sačuvane su do danana današnjeg, a svakodnevno se radi na njihovom usavršavanju.

Reč masaža u bukvalnom prevodu znači pritiskati ili gnječiti. O masaži je svojevremeno pisao i poznati antični lekar, Hipokrat, ali i njegovi učenici. I Rimljani su istraživali ovaj vid lečenja, a specijalizovali su se za sportsku masažu.

Masaža ima istoriju dugu nekoliko milenijuma

Čudne masaže

Postoji mnogo vrsta masaža. Čuli ste za relaks, sportsku, tajlandsku, švedsku, šijacu, podvodnu i druge vrste. Ali, verovali ili ne, postoje veoma čudni načini masiranja.

U jednom zoološkom vrtu na Filipinima, posetiocima se nudi besplatna masaža. U početku zvuči primamljivo, ali većina odustane od ove ideje kada sazna da se radi o masaži pomoću ogromnih zmija, pitona. Izvodi se tako što pacijent legne na krevet od bambusovog drveta, a na njega se polože tri pitona, koji će mu militi po telu. Oni najhrabriji koji su probali, kažu da je opuštajuće.

Čuli ste za masažu vulkanskim kamenjem, prilikom koje se tamni, obli kamenčići poređaju po leđima pacijenta. Nešto slično se izvodi i kaktus masažom, u jednom ekskuzivnom hotelu u Meksiku. Kaktusi se pređaju po telu pacijenta, a cilj je opuštanje i hidratacija kože. Terapeuti tvrde da ne boli jer su iglice uklonjene, a ko je raspoložen da proba treba da izdvoji dvesta pedeset dolara po tretmanu.

Na Tajlandu i slonovi rade kao maseri, tako što njihov pacijent legne na zemlju, a slon od tri tone ih pritiska svojom nogom.

Ako niste gadljive prirode, probajte masažu pomoću puževa. Najčešće se koristi za lice. Dok puževi mile po vama, za sobom ostavljaju sluz, koja regeneriše i podmlađuje kožu, a dobra je i za opekotine.

U Kini se masiraju vatrom tokom zimskog perioda. Veruje se da je ovaj vid masaže dobar za imuni sistem i da pomaže u borbi protiv prehlade i gripa. Na pacijenta se stavi komad tkanine poput, recimo peškira. Drugi peškir se natopi sa malo alkohola i zapali, pa se takođe spusti preko već postojeće tkanine. Masaža nije bolna, ali ipak predlažemo da ne pokušavate ovo sami kod kuće.

Postoje relaks, sportska, erotska masaža, masaža čokoladom …

Erotska masaža

Erotska masaža važi za tabu temu. Zanimljivo je da se i ovaj vid masaže koristio pre više vekova, i to za lečenje takozvane ženske histerije, jer se vervalo da su žene nervoznije, ukoliko nemaju redovne seksualne odnose.

Danas postoji mnogo salona za erotsku masažu, koja poput ostalih ume da bude veoma opuštajuća. Ipak ona ne podrazumeva samo masiranje genitalne regije, već i čitavog tela.

Postoje ženska i muška erotska masaža, uprkos predrasudama da je ovaj vid relaksacije samo za pripadnike jačeg pola.

Ako ste radoznalac koji bi želeo da sazna više detalja o erotskoj masaži, detaljnije informacija naćićete putem priloženog linka.

Ulja i prostor za masiranje

Prigušeno svetlo i lagana muzika koju viđate na fotografijama i reklamama za velnes centre nisu slučajni.

Cilj masiranja jeste da se telo maksimalno opusti, tako da za izvođenje masaže nije potreban samo dobar maser.

Prostorija za masiranje mora biti dovoljno topla, poželjna je lagana muzika za relaksaciju i drugi faktori koji će pomoći pacijentu da se opusti. Sve ostale nade polažu se u masera ili maserku i njhove spretne ruke.

Šta sve treba da poseduje jedan salon za masažu

Jastog je vrsta morskog raka čije prirodno stanište predstavljaju šupljine u stenovitim obalama na dubini u rasponu od 30 do 100 m. Ima ih u morima umerenog, tropskog i subtropskog pojasa. Za razliku od svih drugih vrsta rakova, jastog nema klešta, nego umesto njih nešto nalik otvaračima koji mu služe za otvaranje školjki.

Osim što je za nju potrebno izdvojiti dosta novca, ova namirnica koja se svrstava u plodove mora, ne može se naći baš u svakoj prodavnici. Kod nas se jastog može kupiti uglavnom u bolje snabdevenim mega marketima i ribarnicama i to najčešće u smrznutom stanju, ređe živ. Meso jastoga je veoma ukusno. Većina koja ga je probala tvrdi da je uživala „za sve pare“.

Nutritivne vrednosti

Jastog je namirnica visokih nutritivnih vrednosti, bogata jodom, selenom, vitaminima B-grupe, a ono što ga čini posebno hranljivim je visok sadržaj vitamina E. Ovaj vitamin ima važnu ulogu u zaštiti ćelija od oštećenja i pomaže regeneraciji oštećenog tkiva nekih organa. Jastog je takođe bogat proteinima. U porciji od 100 gr jastogovog mesa sadržano je više od 20 gr kvalitetnih proteina. Meso jastoga ima nizak sadržaj holesterola i drugih štetnih masnoća. Takođe, jastog nije kalorična hrana. U 100 gr jastoga ima svega oko 90 kcal. Zato je odličan i za one koji su na programu mršavljenja ili kontroli unosa kalorija na dnevnom nivou.

Kako se pravilno priprema jastog?

Jastog se kuva ceo, bez obzira da li je reč o smrznutom ili živom. Stavlja se u proključalu vodu i tu se kuva dok mu ljuštura ne poprimi crvenu boju. Koliko će vremena trebati da se jastog skuva, zavisi od toga kolike je veličine i težine. Jastog težak 1 kg biće skuvan za dvadesetak minuta. Treba voditi računa da se ne prekuva, jer tada meso nema tako dobar ukus i postaje žilavije.

Kako se pravilno jede kuvani jastog?

Kuvani jastog se servira ili ceo ili presečen uzduž na pola, a uz njega ide specijalan pribor za jelo. U taj pribor obavezno spadaju kulinarska klešta koja služe za odvajanje jastogovih štipaljki i repa od trupnog dela. Nakon odvajanja repa i štipaljki, smatra se da je jastog očišćen i može se preći na njegovo konzumiranje.

On se jede tako što se uz pomoć klasične kuhinjske viljuške vade delovi mesa iz glave, tela i repa, dok se meso iz štipaljki vadi tako što se one kleštima stiskaju dok ne puknu na nekoliko mesta, nakon čega se može pokupiti svo meso iz njihove unutrašnjosti. Uz pomoć specijalnih koktel-viljušaka ili drvenih ražnjića, vadi se najteže dostupno meso u opni koja se nalazi po sredini jastogovog tela i u ćoškovima repa. Meso iz nožica se jednostavno isisava ustima.

Jastog odlično ide u kombinaciji sa limunom i majonezom, sa zelenom salatom, paradajzom, sa kuvanim jajima.

5 najskupljih specijaliteta od jastoga

Od jastoga se pripremaju razni kulinarskih specijaliteta koji se svrstavaju u najveće delikatese svetske kuhinje i za koje je potrebno duboko zavući ruku u džep. Zato se jastog uglavnom smatra luksuznom, bogataškom hranom. A da li znate koji su to najskuplji specijaliteti od jastoga? Ovih 5 vrsta jela spadaju u najskuplje kulinarske delikatese, a pripremaju od jastoga:

1. Omlet (fritata) od jastoga nalazi se na meniju njujorškog restorana Norma’s. Porcija košta 1.000 dolara, što ga čini najskupljim omletom na svetu. Priprema se od 500 gr jastoga, 6 jaja, prženog krompira i 300 gr specijalne vrste kavijara sevruga kojim se omlet prekriva.
2. Supa Anki Fu, služi se u restoranu „Tiato“ (Santa Monika, Kalifornija). Njeni sastojci su specijalna vrsta junećeg mesa vagji, bele tartufe, ručno ubrane klice pasulja, kao i testenina sa mesom retke vrste plavog jastoga. Ako želite da probate ovu supu moraćete da platite neverovatnih 5.000 dolara.
3. Meni lonodonskog hotela „Hempel“ obuhvata i salatu „Florete“, po receptu slavnog kuvara Rejmonda Blanka. Ova salata se pravi od najskuplje vrste kavijara beluga, tartufa, mesa krabe i jastoga, a preliva se balzamiko sirćetom starim 30 godina. Cena porcije – 1.000 dolara.
4. Kavijar pica u njujorškoj piceriji Nino’s Bellissimo priprema se od četiri različite vrste kavijara i jastogovog repa. Jedna ovakva pica košta 1.000 dolara.
5. Pica „Luj XIII“ najskuplja je vrsta pice na svetu. Pravi se po recepturi kuvara Renata Viole iz Salerna, grada na jugu Italije. Testo se priprema od organskog makrobiotičkog brašna i peče se tek 72 sata nakon što je umešeno. Sastojke pice „Luj XIII“ čine: mocarela sir od bivoljeg mleka, tri vrste kavijara, škampi, norveški jastog, a uz nju se služe retke vrste francuskog konjaka i šampanjca. Ova pica se ne može naručiti nigde u restoranima, već isključivo za kućnu dostavu, a za nju je potrebno izdvojiti čak 8.300 evra.

Svi smi mi do sada čuli za magične dijete uz pomoć kojih se gubi i do 10 kilograma za svega nekoliko dana, tablete koje sagorevaju masne naslage bez promene ishrane ili bavljenja sportom. Naravno, sve su ovo samo bajke jer je realnost dosta drugačija. Niko vam neće reći da ćete veoma brzo nakon dijete sve te kilograme vratiti i možda dobiti još koji više nego što ste imali. Tablete nikako nisu preporučljive za dojilje i treba ih se kloniti. Ipak, nije sve tako crno. Postoje načini kako da izgubite višak kilograma bez bojazni da će se oni vratiti.

Promenite vašu ishranu

Prvi korak je da shvatite da ovo nije dijeta. One svakako nisu dobre za majke koje doje jer mogu uticati na kvalitet mleka. Treba razmišljati o tome kako se pravilno hraniti i unositi što više namirnica koje su dobre za vas i za vašu bebu. Istraživanja su pokazala da se kilogrami najbrže gube promenom ishrane. Kada se odlučite na ovaj korak potrebno je da shvatite da ovo nije promena koja ce trajati samo nekoliko meseci i da ćete se nakon toga vratiti na staro. Ukoliko se to dogodi morate znati da će se i kilogrami vratiti. Nemojte na to gledati kao na kaznu jer ćete veoma brzo odustati.

Promena ishrane može biti veoma interesantna za vas ali i za vasu porodicu. Možete isprobavati nove i egzotične stvari koje do sada niste probali, kao i neke nove recepte koji ne moraju biti previše komplikovani. Ono što sigurno znamo i što i nutricionisti savetuju je da iz ishrane treba izbaciti belo brašno, slatikši i grickalice. To nikako ne znači da ne smete da se počastite kockicom čokolade, samo nemojte preterivati. Takođe ono što se preporučuje je da napravite raspored za bar 5 obroka u toku dana. Tri glavna obroka i dve užine.

Na ovaj način se ubrzava metabolizam jer ćete unositi manje količine hrane, više puta dnevno. Nećete imati potrebu da sednete i da se prejedete. Probajte da ne večerate posle 19h jer tada organizam počinje sporije da vari hranu. Sigurno vam je poznato da so zadržava vodu u organizmu, prema tome budite umereni kada pripremate vaše obroke. Ukoliko se desi da prvog meseca izgubite samo 2-3 kilograma, nemojte odustajati. Potrebno je vreme da bi se ubrzao metabolizam tako da morate biti strpljivi. Ovo je jedini pravilan način da izgubite kliograme bez bojazni da ce se oni vratiti.

Fizička aktivnost

Iako je ishrana najvaznija za mršavljenje, fizička aktivnost je takođe veoma važna. Ne samo da sve vam sport pomoći da brže izgubite kilograme, imaćete i više energije i osećaćete se bolje. Još jedna od prednosti bavljenja sportom je što ćete vremenom videti kako se vaša figura menja. Zato nemojte nalaziti izgovore kako bi preskočili ovaj korak. Znamo da nije lako sve postići kada imate bebu u kući ali to ne znači da je nemoguće.

Sve češće viđamo mame kako sa bebom u kolicima idu na trčanje. Ovo je dobro i za majku i za bebu. Bebama će svakako prijati boravak na svežem vazduhu dok vi vežbate. Ono što je veoma bitno je da krenete lagano. Morate biti svesni svoje kondicije i ukoliko preterate možete se lako povrediti. Ozbiljnija povreda vas može prikovati za krevet što nikako nije pozeljno.

Nekada ove povrede zahtevaju fizikalnu terapiju kako bi brze došlo do izlečenja. Prema tome, krenite prvo sa brzim hodanjem, ovo je takođe veoma učinkovito za gubljenje kilograma. Probajte da menjate tempo kako se ne bi previse umorili. 5 minuta hodajte što brže, nakon toga 5 minuta hodajte lagano kako bi malo odmorili. Vremenom povećavajte minute brzog hodanja dok ne osetite da imate dovoljno snage da krenete lagano da trčite. Najvažnija stvar kada je trčanje u pitanju je da se dobro zagrejete i uložite novac u dobre patike. Na ovaj način smanjujete mogućnost od povreda ali i deformiteta stopala.

Uz malo odricanja i redovnu fizičku aktivnost rezultati će biti vidljivi već nakon nekoliko meseci. Ono što je još važnije je da ne morate da razmišljate o tome da će se kilogrami vratiti. Osećaćete se bolje i imaćete više energije za vašu bebu. Sretno!

Kandida se uobičajeno nalazi u crevima i na koži svakog čoveka. Do infekcije odnosno prekomernog bujanja gljivice može doći kada je iz nekih razloga poremećen imunitet ali i usled nekih spoljnih faktora. Najrasprostranjeniji sojevi Candide su Candida albicans Candida glabrata i Candida tropicalis.

Kako se dobija kandida?

Kandidijaza je skoro u svakom slučaju posledica autoinfekcije odnosno infekcije gljivicama koje normalno već postoje u čovekovom organizmu i koje se zbog nekih razloga, u određenom periodu počnu intenzivno da razmnožavaju.

Da li se kandida prenosi?

Vrlo retko, skoro nikada. Najčešći uzroci su: prevelika upotreba antibiotika širokog spektra dejstva, korišćenje kortikosteroida, imunosupresiva, upotreba pilula za kontracepciju, preterana higijena reproduktivnih organa agresivnim alkalnim sapunima koji uništavaju normalnu floru sluzokože, zatim drugo stanje, menstruacija, neodgovarajući donji veš, neadekvatni higijenski ulošci, šećerna bolest itd.

Šećerna bolest, ako nije adekvatno tretirana umanjuje otpornost organizma na infekcije. Kada se leči, odbrana od infekcije je identična kao kod ljudi koji ne boluju od ove bolesti.

Kod osoba sa loše tretoranom šećernom bolesti krv i telesne tečnosti imaju više glukoze, pa ih to čini boljom podlogom za razvoj gljivice Candide koja onda uzrokuje infekciju.

Gljivica kandida može se naći u ustima u ždrelu, na jeziku, u nosu, u bronhijama i u plućima, zatim u digestivnom traktu, u urinu, u ušima, u vagini, na koži, noktima, ali i u krvi.

Simptomi kandide

Simptomi su brojni i nespecifični:

Kandida na jeziku demonstrira se u vidu belih naslaga, nadražaj na kašalj, suvo kašljanje, osećaj knedle u grlu, teško disanje, hrkanje, kratak dah, učestale prehlade, upaljeno grlo…

Tu su i nadutost stomaka, gubljenje apetita, poremećen rad u crevima, proliv, svrab u analnom delu, sluz u stolici, promene u stolici…

Medju brojnim simptomima mogu biti i depresija, emotivna nesigurnost, česta nervoza, zadržavanje tečnosti, mučnine, glavobolje, suva koža, nedostatak sna, uznemiranost, anksioznost, čudan ukus u ustima, zvonjenje u ušima, svrab…

Kod odojčadi se javlja mlečac ili sor. Redak je kod odraslih.

Kako izgleda kandida? U vidu je okruglih beličastih naslaga, nalik na zgrušano mleko. Pod ovim naslagama su obično ranice, koje mogu biti bolne i otežavati hranjenje dece.

Kandidijaza kože može se javiti i među prstima šake, često i kod gojaznih osoba na površinama kože sa pregibima, ili ispod dojki gde se mogu javiti mehurići i gnojnice.

Kakva je dijagnoza

Laboratorijski pregled razmaza sa zahvaćene površine uspostavlja ispravnu dijagnozu ovog gljivičnog oboljenja, ali i pregledom stolice.

Lečenje kandide

Kako se leči ova infekcija? Terapija se obično sprovodi antimikoticima kao što su klotrimazol i polienski antibiotici- nistatin, amfotericin i natamicin. Pritom se koristi i simptomatska terapija u odnosu na simptome a nekada i hidrokolonoterapija.

Poželjno je izbaciti iz ishrane: testa i peciva od belog brašna, sva gazirana pića, ne koristiti pivski kvasac, slatko mleko, B kompleks vitamina, jako kisela jela (sa esencijama i veštačkim konzervansima), izbaciti ili drastično smanjiti u ishrani čokoladu, torte, kolače, izbaciti alkohol, nikotin i kafu, radi bržeg oporavka.

Ishrana i kandida

Koristite integralni hleb i peciva, potpuno prirodne sokove, više belog luka, jogurta i kiselog mleka.

Pomažu i prirodni multivitamini i minerali sa dosta selena i vitamina C , zatim prirodni jabukovo sirće, kvalitetan med, džemovi bez konzervansa…

Potrudite se da izbacite šećer, kvasac, beli hleb, sir, pečurke, kikiriki, sušeno voće, groždje, alkoholna pića, mleko…

Znajte da šećer hrani kandidu, da je kvasac je takodje gljiva, i da je voce bogato šećerima.

Jedite sveže serviranu hranu i ne ostavljajte je da dugo stoji pre nego što je pojedete da se ne kontaminira gljivicama.

Pića

Pijte izvorsku vodu, limunadu i čaj bez šećera , kafu bez kofeina,nezasladjeno sojino mleko i sveže cedjene sokove.

Umesto hleba jedite ovsenu kašu, pirinač, ječam, proso,beskvasni dvopek…

Prirodni lek – recepti za lečenje kandide prirodnim putem

Soda bikarbona – Oko pola kg brašna pomešajte sa kašičicom sode bikarbone i malo mlake vode. Zamesite testo ali ga mesite oko pola sata da izadju mehurići. Istanjite testo na debljinu od 2,3 cm i pecite. Kada se ispeče malo poprskajte vodom i ostavite da odstoji zamotano u platnenu krpu.

Možete probati i sa sledećim namirnicama:

-beli luk kao jak prirodni fungicid , zatim kefir i jogurt, devičansko maslinovo ulje, ili kurkuma začin koji ćete piti svako jutro razmućen u malo mlake vode. Uzimajte pre spavanja i ulje od jagorčevine.

Prirodni recepti koje smo preporučili samo su informativnog karaktera i nikako ne isključuju odlazak kod lekara. Obratite se stručnjacima, odnosno doktoru specijalisti, kako ne bi došlo do dodatnih tegoba.